Дан 65 од 90

1 Кор 4:1–7:40

4:1 Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

4:2 А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко вјеран нађе.

4:3 А ја мало марим што ме судите ви или човјечиј дан; а ни сам себе не судим.

4:4 Јер не знам ништа на себи; но за то нијесам оправдан, али онај који мене суди Господ је.

4:5 Зато не судите ништа прије времена, докле Господ не дође, који ће изнијети на видјело што је сакривено у тами и објавиће савјете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога.

4:6 А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другога.

4:7 Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што нијеси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да нијеси примио?

4:8 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

4:9 Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.

4:10 Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

4:11 До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,

4:12 И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

4:13 Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.

4:14 Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну дјецу.

4:15 Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

4:16 Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

4:17 Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и вјерни у Господу; он ће вам опоменути путове моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

4:18 Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

4:19 Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на ријечи онијех што су се надули, него на силу.

4:20 Јер царство Божије није у ријечи него у сили.

4:21 Шта хоћете? да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?

5:1 Врло се гласи да је курварство међу вама, и таково курварство каково се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очину.

5:2 И ви се још надимате, мјесто да плачете, да се извади између вас онај који је учинио то дјело.

5:3 Јер ја, који ако нијесам код вас тијелом али духом ту живим, већ отсудих као да сам тамо, да се онај који је то тако учинио,

5:4 У име Господа нашега Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашега Исуса Христа,

5:5 Да се он преда сотони на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа нашега Исуса Христа.

5:6 Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тијесто укисели?

5:7 Очистите дакле стари квасац, да будете ново тијесто, као што сте пријесни; јер и пасха наша закла се за нас, Христос.

5:8 Зато да празнујемо не у староме квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у пријесноме хљебу чистоте и истине.

5:9 Писах вам у посланици да се не мијешате с курварима;

5:10 И то ја не рекох за курваре овога свијета, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из свијета.

5:11 А сад вам писах да се не мијешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таковима да и не једете.

5:12 Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра?

5:13 А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе.

6:1 Смије ли који од вас, кад има тужбу на другога, ићи на суд неправеднима, а не светима?

6:2 Не знате ли да ће свети судити свијету? Кад ћете дакле ви свијету судити нијесте ли вриједни судити мањијем стварима?

6:3 Не знате ли да ћемо анђелима судити, акамоли стварима овога свијета?

6:4 А ви кад имате тужбе за ствари овога свијета, узмете за судије оне које у цркви не броји нико у што!

6:5 На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједнога мудра који може расудити међу браћом својом?

6:6 Него се брат с братом суди, и то пред невјернима!

6:7 И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?

6:8 Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!

6:9 Или не знате да неправедници неће наслиједити царства Божијега? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници,

6:10 Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царства Божијега неће наслиједити.

6:11 И овакови бијасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега.

6:12 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да што облада мноме.

6:13 Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и ова и онога покварити. А тијело није за курварство, него за Господа, и Господ за тијело.

6:14 А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом.

6:15 Не знате ли да су тјелеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај!

6:16 Или не знате да ко се с курвом свеже једно тијело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тијело.

6:17 А ко се Господа држи један је дух с Господом.

6:18 Бјежите од курварства; јер сваки гријех који човјек чини осим тијела је; а који се курва он гријеши своме тијелу.

6:19 Или не знате да су тјелеса ваша црква светога Духа који живи у вама, којега имате од Бога, и нијеста своји?

6:20 Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у тјелесима својијем и у душама својијем, што је Божије.

7:1 А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата до жене:

7:2 Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има својега мужа;

7:3 Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.

7:4 Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

7:5 Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за вријеме, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашијем неуздржањем.

7:6 Али ово говорим по свјету а не по заповијести;

7:7 Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако а онај онако.

7:8 А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

7:9 Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.

7:10 А ожењенијем заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја

7:11 (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својијем мужем); и муж да не пушћа жене.

7:12 А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живљети с њим, да је не оставља.

7:13 И жена ако има мужа некрштена и он се приволи живљети с њом, да га не оставља.

7:14 Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога; јер иначе дјеца ваша била би нечиста, а сад су света.

7:15 Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таковом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

7:16 Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?

7:17 Само као што је Бог раздијелио свакоме, и као што је свакога позвао Господ онако нека живи. И тако заповиједам по свијем црквама.

7:18 Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.

7:19 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповијести Божијех.

7:20 Сваки нека остане у ономе звању у коме је позван.

7:21 Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.

7:22 Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.

7:23 Купљени сте скупо, не будите робови људима.

7:24 Сваки, браћо, у чему је ко позван у ономе нека остане пред Господом.

7:25 А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем свјет, као који сам помилован од Господа, да будем вјеран.

7:26 Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човјеку добро тако бити.

7:27 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се раздријешиш; јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене.

7:28 А ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила: али ће имати такови невоље тјелесне; а ја вас жалим.

7:29 А ово говорим, браћо, јер је остало вријеме прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;

7:30 И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

7:31 И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета.

7:32 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

7:33 А који је ожењен брине се за свјетско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је дјевојка.

7:34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за свјетско, како ће угодити мужу.

7:35 А оно говорим на корист вама самијем, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и пристојну службу Господу без сметње.

7:36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову дјевојку кад остане усидјелица, и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, не гријеши ако се уда.

7:37 А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу својему да задржи дјевојку, добро чини.

7:38 Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

7:39 Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

7:40 Али је блаженија ако остане тако по мојему свјету; јер мислим да и ја имам Духа Божијега.