Дан 66 од 90
1 Кор 8:1–11:34 · око 9 мин
8:1 А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум дакле надима, а љубав поправља.
8:2 Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.
8:3 А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.
8:4 А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.
8:5 Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:
8:6 Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.
8:7 Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.
8:8 Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
8:9 Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
8:10 Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?
8:11 И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.
8:12 Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
8:13 Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.
9:1 Нијесам ли ја апостол? Нијесам ли сам свој? Не видјех ли ја Исуса Христа, Господа нашега? Нијесте ли ви дјело моје у Господу?
9:2 Ако другима и нијесам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
9:3 Мој одговор онима који ме успитају ово је:
9:4 Еда ли немамо власти јести и пити?
9:5 Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?
9:6 Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?
9:7 Ко војује кад о своме трошку? Или ко сади виноград и од родова његовијех да не једе? Или ко пасе стадо и од млијека стада да не једе?
9:8 Еда ли ово говорим по човјеку? Не говори ли ово и закон?
9:9 Јер је у Мојсијеву закону написано: да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?
9:10 Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од онога што врше.
9:11 Када ми вама духовна сијасмо, је ли то што велико ако ми вама тјелесна пожњемо?
9:12 Кад се други мијешају у вашу власт, акамоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо каке сметње јеванђељу Христову.
9:13 Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? и који олтару служе с олтаром дијеле?
9:14 Тако и Господ заповједи да они који јеванђеље проповиједају од јеванђеља живе.
9:15 А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих вољео умријети него да ко славу моју уништи.
9:16 Јер ако проповиједам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповиједам.
9:17 Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.
9:18 Каква ми је дакле плата? Да проповиједајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповиједању јеванђеља.
9:19 Јер премда сам слободан од свију, свима себе учиних робом, да их више придобијем.
9:20 Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;
9:21 Онима који су без закона био сам као без закона, премда нијесам Богу без закона него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.
9:22 Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.
9:23 А ово чиним за јеванђеље, да бих имао дијел у њему.
9:24 Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.
9:25 Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив вијенац, а ми нераспадљив.
9:26 Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије вјетар;
9:27 Него морим тијело своје и трудим да како сам другима проповиједајући избачен не будем.
10:1 Али нећу вам затајити, браћо, да оцеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
10:2 И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
10:3 И сви једно јело духовно једоше;
10:4 И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која иђаше за њима: а стијена бјеше Христос.
10:5 Али многи од њих не бијаху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
10:6 А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што жељеше.
10:7 Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: сједоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
10:8 Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
10:9 Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10:10 Нити да вичемо на Бога, као неко од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
10:11 Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета дође.
10:12 Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
10:13 Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети.
10:14 Зато, љубазна браћо моја, бјегајте од идолопоклонства.
10:15 Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
10:16 Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?
10:17 Јер смо један хљеб, једно тијело многи; јер сви у једноме хљебу имамо заједницу.
10:18 Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нијесу ли заједничари олтара?
10:19 Шта дакле говорим? да је идол што? или идолска жртва да је што?
10:20 Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
10:21 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
10:22 Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од њега?
10:23 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
10:24 Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога.
10:25 Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради;
10:26 Јер је Господња земља и што је на њој.
10:27 Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.
10:28 Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој.
10:29 Али не говорим за савјест твоју, него другога; јер зашто да моју слободу суди савјест другога?
10:30 Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем?
10:31 Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.
10:32 Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
10:33 Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многијех, да се спасу.
11:1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
11:2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох.
11:3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
11:4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
11:5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.
11:6 Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
11:7 Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
11:8 Јер није муж од жене него жена од мужа.
11:9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
11:10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11:11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11:12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога.
11:13 Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?
11:14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
11:15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.
11:16 Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.
11:17 Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
11:18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога.
11:19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
11:20 А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.
11:21 Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.
11:22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
11:23 Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.
11:24 И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
11:25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
11:26 Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
11:27 Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.
11:28 Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;
11:29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.
11:30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
11:31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
11:32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.
11:33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
11:34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.