Дан 67 од 90

1 Кор 12:1–14:40

12:1 А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити.

12:2 Знате, да кад бијасте незнабошци, идосте к идолима безгласнима, како вас вођаху.

12:3 Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом светијем.

12:4 Дарови су различни, али је Дух један.

12:5 И различне су службе, али је један Господ.

12:6 И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.

12:7 А у свакоме се појављује Дух на корист;

12:8 Јер једноме се даје Духом ријеч премудрости; а другоме ријеч разума по истоме Духу;

12:9 А другоме вјера, тијем истијем Духом; а другоме дар исцјељивања, по томе истом Духу;

12:10 А другоме да чини чудеса, а другоме пророштво, а другоме да разликује духове, а другоме различни језици, а другоме да казује језике.

12:11 А ово све чини један и тај исти Дух раздјељујући по својој власти свакоме како хоће.

12:12 Јер као што је тијело једно и уде има многе, а сви уди једнога тијела, премда су многи, једно су тијело: тако и Христос.

12:13 Јер једнијем духом ми се сви крстисмо у једно тијело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једнијем Духом напојисмо.

12:14 Јер тијело није један уд, него многи.

12:15 Ако рече нога: ја нијесам рука, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела?

12:16 И ако рече ухо: ја нијесам око, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела? Кад би све тијело било око, гдје је чувење?

12:17 А кад би све било чувење, гдје је мирисање?

12:18 Али Бог постави све уде у тијелу како је кога хтио.

12:19 А кад би сви били један уд, гдје је тијело?

12:20 Сад су пак многи уди а једно тијело.

12:21 Али око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми.

12:22 Него још који се уди тијела чине да су најслабији најпотребнији су.

12:23 И који нам се чине да су најсрамотнији на тијелу, на оне ударамо највећу част;

12:24 И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тијело и најхуђему уду даде највећу част,

12:25 Да не буде распре у тијелу, него да се уди једнако брину један за другога.

12:26 И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.

12:27 А ви сте тијело Христово, и уди међу собом.

12:28 И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различне језике.

12:29 Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци?

12:30 Еда ли сви имају дарове исцјељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?

12:31 Старајте се пак за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати.

13:1 Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

13:2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

13:3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

13:4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

13:5 Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

13:6 Не радује се неправди, а радује се истини,

13:7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

13:8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

13:9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

13:10 А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

13:11 Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

13:12 Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13:13 А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

14:1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

14:2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

14:3 А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење.

14:4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

14:5 Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

14:6 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

14:7 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди?

14:8 Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој?

14:9 Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.

14:10 Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења.

14:11 Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац.

14:12 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

14:13 Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14:14 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

14:15 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

14:16 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш?

14:17 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

14:18 Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас.

14:19 Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком.

14:20 Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени.

14:21 У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

14:22 Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују.

14:23 Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели?

14:24 А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију.

14:25 И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

14:26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

14:27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

14:28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

14:29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

14:30 Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути.

14:31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше.

14:32 И духови пророчки покоравају се пророцима;

14:33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех.

14:34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

14:35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

14:36 Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође?

14:37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести.

14:38 Ако ли ко не разумије, нека не разумије.

14:39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

14:40 А све нека бива поштено и уредно.