Дан 68 од 90
1 Кор 15:1–16:24, 2 Кор 1:1–24 · око 9 мин
15:1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
15:2 Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.
15:3 Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,
15:4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
15:5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
15:6 А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;
15:7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
15:8 А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету.
15:9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
15:10 Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
15:11 Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.
15:12 А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?
15:13 И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.
15:14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.
15:15 А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.
15:16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
15:17 А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.
15:18 Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.
15:19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.
15:20 Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.
15:21 Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.
15:22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.
15:23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;
15:24 Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
15:25 Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
15:26 А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.
15:27 Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.
15:28 А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
15:29 Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?
15:30 И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?
15:31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.
15:32 Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.
15:33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
15:34 Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.
15:35 Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?
15:36 Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре.
15:37 И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
15:38 А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.
15:39 Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
15:40 И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.
15:41 Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
15:42 Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
15:43 Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;
15:44 Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.
15:45 Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.
15:46 Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.
15:47 Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.
15:48 Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.
15:49 И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.
15:50 А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.
15:51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.
15:52 Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
15:53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
15:54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.
15:55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
15:56 А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
15:57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
15:58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
16:1 А за милостињу светима, као што уредих по црквама Галатијскијем онако и ви чините.
16:2 Сваки први дан недјеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.
16:3 А кад дођем, које нађете за вриједне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ.
16:4 А ако буде вриједно да и ја идем, поћи ће са мном.
16:5 А к вама ћу доћи кад прођем Маћедонију, јер ћу проћи кроз Маћедонију.
16:6 А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем.
16:7 Сад вас у пролажењу нећу видјети, а надам се неко вријеме остати код вас, ако Господ допусти.
16:8 А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне;
16:9 Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много.
16:10 А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дјело Господње као и ја.
16:11 Да га нико дакле не презре, него га испратите с миром да дође к мени; јер га чекам с браћом.
16:12 А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом: и никако не бјеше му воља да сад дође; али ће доћи кад имадбуде кад.
16:13 Пазите, стојте у вјери, мушки се држите, утврђујте се.
16:14 Све да вам бива у љубави.
16:15 Молим вас пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се;
16:16 Да сте и ви покорни таковима, и свакоме који помаже и труди се.
16:17 Али се обрадовах доласку Стефанину и Фортунатову и Ахајикову, јер ми они накнадише што сам био без вас;
16:18 Јер умирише дух мој и ваш. Припознајте дакле такове.
16:19 Поздрављају вас цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом.
16:20 Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другога цјеливом светијем.
16:21 Поздрављам вас ја Павле својом руком.
16:22 Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата.
16:23 Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама;
16:24 И љубав моја се свима вама у Христу Исусу. Амин.
1 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
2 Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3 Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, отац милости и Бог сваке утјехе,
4 Који нас утјешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме Бог утјешава.
5 Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утјеха наша умножава кроз Христа.
6 Ако ли смо пак у невољи, за вашу је утјеху и спасеније, које постаје у трпљењу тијех истијех страдања која и ми подносимо.
7 И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасеније, знајући да као што сте заједничари у нашему страдању тако и у утјеси.
8 Јер вам нећемо, браћо, затајити невоље наше која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нијесмо надали ни живљети;
9 Него сами у себи осудисмо да нам ваља помријети да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
10 Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у њега се уздамо да ће нас и још избавити,
11 С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
12 Јер је наша слава ово: свједочанство савјести наше да смо у простоти и чистоти Божијој а не у мудрости тјелесној него по благодати Божијој живљели на свијету, а особито међу вама.
13 Јер вам друго не пишемо него што читате и разумијевате. А надам се да ћете и до краја разумјети.
14 Као што неки и разумјесте да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашега Исуса Христа.
15 И у овом поуздању шћадијах да вам дођем прије, да другу благодат имате;
16 И кроз вас да дођем у Маћедонију, и опет из Маћедоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
17 Али кад сам ово хтио, еда ли сам дакле што непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по тијелу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
18 Али је Бог вјеран, те ријеч наша к вама не би да и не.
19 Јер син Божиј Исус Христос, којега ми вама приповиједасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у њему би да.
20 Јер колико је обећања Божијех, у њему су да, и у њему амин, Богу на славу кроз нас.
21 А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
22 Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23 А ја за свједока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24 Не као да ми владамо вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите.