Дан 69 од 90

2 Кор 2:1–5:21

2:1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2:2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене?

2:3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас.

2:4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

2:5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

2:6 Јер је довољно таковоме кар овај од многијех.

2:7 Зато ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост.

2:8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

2:9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

2:10 А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа,

2:11 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

2:12 А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

2:13 Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши се с њима изиђох у Маћедонију.

2:14 Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту.

2:15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

2:16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан?

2:17 Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

3:1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?

3:2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

3:3 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.

3:4 А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

3:5 Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

3:6 Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

3:7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

3:8 Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?

3:9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

3:10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

3:11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

3:12 Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

3:13 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

3:14 Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

3:15 Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

3:16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

3:17 А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

3:18 Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.

4:1 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

4:2 Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.

4:3 Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

4:4 У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

4:5 Јер себе не проповиједамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

4:6 Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

4:7 Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.

4:8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо нада;

4:9 Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

4:10 И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.

4:11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.

4:12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

4:13 Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: вјеровах, зато говорих; ми вјерујемо, зато и говоримо.

4:14 Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

4:15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

4:16 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

4:17 Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу.

4:18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.

5:1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тијела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.

5:2–3 Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан. И да се обучени, не голи нађемо!

5:4 Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

5:5 А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

5:6 Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа.

5:7 Јер по вјери живимо а не по гледању.

5:8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу.

5:9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни.

5:10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло;

5:11 Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати.

5:12 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу.

5:13 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо.

5:14 Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше.

5:15 Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе.

5:16 Зато и ми отсад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо.

5:17 Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

5:18 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

5:19 Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења.

5:20 Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

5:21 Јер онога које не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему.