Дан 70 од 90
2 Кор 6:1–10:18 · око 9 мин
6:1 Молимо вас пак као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
6:2 Јер он говори: у вријеме најбоље послушах те, и у дан спасенија помогох ти. Ево сад је вријеме најбоље, ево сад је дан спасенија!
6:3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
6:4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама,
6:5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6:6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
6:7 У ријечи истине, у сили Божијој, с оружјем правде и надесно и налијево,
6:8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
6:9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени а не уморени,
6:10 Као жалосни а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
6:11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
6:12 Вама није тијесно мјесто у нама, али вам је тијесно у срцима вашијем.
6:13 А да ми вратите (као дјеци говорим), распространите се и ви.
6:14 Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом?
6:15 Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?
6:16 Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живљећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
6:17 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
6:18 И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ.
7:1 Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему.
7:2 Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.
7:3 Не говорим на осуђене, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео.
7:4 Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех.
7:5 Јер кад дођосмо у Маћедонију, никака мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх.
7:6 Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовијем.
7:7 А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.
7:8 Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.
7:9 Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
7:10 Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси.
7:11 Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу.
7:12 Јер ако вам и писах, не овога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.
7:13 Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
7:14 Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.
7:15 И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.
7:16 Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.
8:1 Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама Маћедонскима,
8:2 Да у многоме кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.
8:3 Јер по могућству њихову (ја сам свједок) и преко могућства добровољни бијаху,
8:4 И с многијем мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.
8:5 И не као што се надасмо него најприје себе предаше Господу и нама, по вољи Божијој,
8:6 Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.
8:7 А ви како сте у свему изобилни, у вјери, и у ријечи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.
8:8 Не говорим по заповијести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.
8:9 Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовијем сиромаштвом обогатите.
8:10 И свјет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтјети почесте још од лањске године.
8:11 А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтјети тако да буде и учинити, од тога што имате.
8:12 Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема.
8:13 Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.
8:14 Да у садашње вријеме ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,
8:15 Као што је писано: ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.
8:16 А хвала Богу, који је дао таково старање за вас у срце Титово.
8:17 Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.
8:18 Посласмо пак с њим и брата, којега је похвала у јеванђељу по свијем црквама.
8:19 А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самога Господа славу и вашу добру вољу:
8:20 Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,
8:21 И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.
8:22 А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многијем стварима да је усталац, а сад много већи због великога надања на вас.
8:23 А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.
8:24 Покажите дакле на њима свједочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.
9:1 Јер за такову порезу која се купи светима није ми тријебе писати вам;
9:2 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Маћедонцима да се Ахаја приготови од лањске године, и ваша ревност раздражи многе.
9:3 А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;
9:4 Да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не речем ви) у тој хвали.
9:5 Тако нађох да је потребно умолити браћу да напријед иду к вама, и да приправе овај напријед обречени ваш благослов да буде готов тако каконо ти благослов, а не као лакомство.
9:6 Ово пак велим: који с тврђом сије, с тврђом ће и поожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети.
9:7 Сваки по вољи својега срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби онога који драговољно даје.
9:8 А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дјело;
9:9 Као што је писано: просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавијек.
9:10 А који даје сјеме сијачу, даће и хљеб за јело: и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;
9:11 Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.
9:12 Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светијех, него чини те се и многе хвале дају Богу,
9:13 Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христова, и за простоту подјеле к њима и к свима,
9:14 И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.
9:15 А хвала Богу на његову неисказаноме дару.
10:1 А сам ја Павле молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нијесам код вас, слободан сам према вама.
10:2 Молим пак да ми не буде тријебе кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле за нас да по тијелу живимо;
10:3 Јер ако и живимо по тијелу, не боримо се по тијелу.
10:4 Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
10:5 И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
10:6 И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.
10:7 Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
10:8 Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидјети.
10:9 Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
10:10 Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа.
10:11 Ово нека помисли такови да каки смо у ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо и у дјелу кад смо ту.
10:12 Јер не смијемо себе мијешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и пореде сами себе са собом, не разумијевају.
10:13 А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас.
10:14 Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђељем Христовијем,
10:15 Не хвалећи се преко мјере у туђијем пословима, имајући пак над кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати по правилу својему изобилно,
10:16 Да у даљнијем странама од вас проповједимо јеванђеље, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу урађено.
10:17 А који се хвали, Господом нека се хвали.
10:18 Јер онај није ваљан који се сам хвали, него којега Господ хвали.