Дан 71 од 90

2 Кор 11:1–13:14

11:1 О да бисте мало потрпљели моје безумље! но и потрпите ме.

11:2 Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа.

11:3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

11:4 Јер ако онај који долази другога Исуса проповиједа којега ми не проповиједасмо, или другога Духа примите којега не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпљели.

11:5 Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола.

11:6 Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам. Но у свему смо познати међу вама.

11:7 Или гријех учиних понижујући себи да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповједих.

11:8 Од другијех цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и досадих никоме.

11:9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

11:10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у Ахајскијем крајевима.

11:11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А што чиним и чинићу,

11:12 Да отсијечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми.

11:13 Јер такови лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

11:14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла.

11:15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем.

11:16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим.

11:17 А што говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

11:18 Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.

11:19 Јер љубазни примате безумне кад сте сами мудри.

11:20 Јер примате ако вас ко натјера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

11:21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На што је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

11:22 Јесу ли Јевреји? и ја сам; Јесу ли Израиљци? и ја сам? јесу ли семе Авраамово? и ја сам;

11:23 Јесу ли слуге Христове? (не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднио, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога;

11:24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

11:25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

11:26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

11:27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

11:28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

11:29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

11:30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

11:31 Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен вавијек, зна да не лажем.

11:32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку.

12:1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

12:2 Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба.

12:3 И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна)

12:4 Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити.

12:5 Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.

12:6 Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене.

12:7 И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

12:8 Зато трипут Господа молих да отступи од мене.

12:9 И рече ми: доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ће се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.

12:10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

12:11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.

12:12 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

12:13 Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

12:14 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.

12:15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

12:16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром.

12:17 Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама?

12:18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама?

12:19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

12:20 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

12:21 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

13:1 Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три свједока остаће свака ријеч.

13:2 Напријед казах и напријед говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедјети.

13:3 Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.

13:4 Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.

13:5 Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? већ ако да у чему нијесте ваљани.

13:6 А надам се да ћете познати да ми нијесмо неваљани.

13:7 А молимо се Богу да ви не чините никаква зла, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.

13:8 Јер ништа не можемо на истину него за истину.

13:9 Јер се радујемо кад ми слабимо а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.

13:10 Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање а не на раскопавање.

13:11 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утјешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

13:12 Поздравите један другога цјеливом светијем. Поздрављају вас сви свети.

13:13 Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.