Дан 72 од 90

Гал 1:1–4:31

1:1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,

1:2 И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:

1:3 Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа,

1:4 Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега,

1:5 Којему слава вавијек вијека. Амин.

1:6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од онога који вас позва благодаћу Христовом,

1:7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

1:8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!

1:9 Као што прије рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде!

1:10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

1:11 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човјеку.

1:12 Јер га ја не примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

1:13 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

1:14 И напредовах у Јеврејству већма од многијех врсника својијех у роду своме, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

1:15 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.

1:16 Да јави сина својега у мени, да га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тијела и крви,

1:17 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

1:18 А послије тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

1:19 Али другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

1:20 А што вам пишем ево Бог види да не лажем.

1:21 А потом дођох у земље Сирске и Киликијске.

1:22 А бијах лицем непознат Христовијем црквама Јудејскима;

1:23 Него само бијаху чули да онај који нас некад гони сад проповиједа вјеру коју некад раскопаваше.

1:24 И слављаху Бога за мене.

2:1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

2:2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповиједам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

2:3 Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би натјеран да се обреже.

2:4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

2:5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

2:6 А за оне који се бројаху да су нешто, какови били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

2:7 Него насупрот дознавши да је мени повјерено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

2:8 (Јер онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима онај помаже и мени међу незнабошцима),

2:9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповиједамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

2:10 Само да се опомињемо сиромашнијех, за које сам се и старао тако чинити.

2:11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер бјеше зазоран.

2:12 Јер прије док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања.

2:13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

2:14 А кад ја видјех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: кад ти који си Јеврејин, незнабожачки а не Јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе Јеврејски?

2:15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грјешници из незнабожаца,

2:16 Па дознавши да се човјек неће оправдати дјелима закона, него само вјером Исуса Христа, и ми вјеровасмо Христа Исуса да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона: јер се дјелима закона никакво тијело неће оправдати.

2:17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грјешници, дакле је Христос гријеху слуга? Боже сачувај!

2:18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

2:19 Јер ја законом закону умријех да Богу живим; с Христом се разапех.

2:20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером сина Божјега, којему омиљех, и предаде себе за мене.

2:21 Не одбацујем благодати Божије; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умрије.

3:1 О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

3:2 Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дјела закона или кроз чувење вјере?

3:3 Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад тијелом свршујете?

3:4 Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

3:5 Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли дјелима закона или чувењем вјере?

3:6 Као што Авраам вјерова Богу, и прими му се у правду.

3:7 Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вјере.

3:8 А писмо видјевши у напредак да Бог вјером незнабошце правда, напријед објави Аврааму: у теби ће се благословити сви незнабошци.

3:9 Тако који су од вјере, благословиће се с вјернијем Авраамом.

3:10 Јер који су год од дјела закона под клетвом су, јер је писано: проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

3:11 А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вјере живљеће.

3:12 А закон није од вјере; него човјек који то твори живљеће у томе.

3:13 Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: проклет сваки који виси на дрвету:

3:14 Да међу незнабошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз вјеру.

3:15 Браћо, по човјеку говорим, нико човјечијега потврђена завјета не одбацује нити му што домеће.

3:16 А Аврааму и сјемену његову речена бише обећања. А не вели: и сјеменима, као за многа, него као за једно: и сјемену твојему, које је Христос.

3:17 Ово пак велим: завјета, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

3:18 Јер ако је нашљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

3:19 Шта ће дакле закон? Ради гријеха додаде се докле дође сјеме које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

3:20 Али посредник није једнога; а Бог је један.

3:21 Еда ли је дакле закон противан обећањима Божијим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживљети, заиста би од закона била правда.

3:22 Али писмо затвори све под гријех, да се обећање даде кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.

3:23 А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати.

3:24 Тако нам закон би чувар до Христа, да се вјером оправдамо.

3:25 А кад дође вјера, већ нијесмо под чуваром.

3:26 Јер сте ви сви синови Божији вјером Христа Исуса;

3:27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

3:28 Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

3:29 А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово, и по обећању нашљедници.

4:1 Али велим: док је нашљедник млад ништа није бољи од роба, ако и јест господар од свега;

4:2 Него је под заповједницима и чуварима тја до рока очина.

4:3 Тако и ми кад бијасмо млади, бијасмо под стихијама свијета заробљени;

4:4 А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону,

4:5 Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.

4:6 И будући да сте синови, посла Бог Духа сина својега у срца ваша, који виче: Ава оче!

4:7 Тако већ нијеси роб, него син; а ако си син, и нашљедник си Божиј кроз Исуса Христа.

4:8 Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нијесу богови.

4:9 А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?

4:10 Гледате на дане и мјесеце, и времена и године.

4:11 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.

4:12 Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! молим вас, ништа ми не учинисте нажао.

4:13 А знате да вам у слабости тијела најприје проповједих јеванђеље;

4:14 И напасти моје, која бијаше тијелу моме, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.

4:15 Каково бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.

4:16 Тијем ли вам постадох непријатељ истину вам говорећи?

4:17 Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.

4:18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

4:19 Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;

4:20 Али бих хтио сад да сам код вас, и да измјеним глас свој, јер не могу да се начудим за вас.

4:21 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закона?

4:22 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од слободне.

4:23 Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању.

4:24 Које значи друго: јер су ово два завјета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање а то је Агар.

4:25 Јер Агар значи Синај гора у Арапској, и пореди се са садашњијем Јерусалимом, и служи са дјецом својом.

4:26 А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.

4:27 Јер је писано: развесели се, нероткињо која не рађаш; прокини и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више дјеце неголи она која има мужа.

4:28 А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.

4:29 Но како онда онај што се роди по тијелу гоњаше духовнога, тако и сад.

4:30 Али шта говори писмо? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне.

4:31 Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне.