БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 11 од 30

Пс 50:1–56:13 · око 6 мин

Пс 50:1–56:13

51:1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.

51:2 Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме.

51:3 Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном.

51:4 Самоме теби згријеших, и на твоје очи зло учиних, а ти си праведан у ријечима својим и чист у суду својем.

51:5 Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном.

51:6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.

51:7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега.

51:8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.

51:9 Одврати лице своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти.

51:10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.

51:11 Немој ме одвргнути од лица својега, и светога духа својега немој узети од мене.

51:12 Врати ми радост спасења својега, и дух владалачки нека ме поткријепи.

51:13 Научићу безаконике путовима твојим, и гријешници к теби ће се обратити.

51:14 Избави ме од крви, Боже, Боже, спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду твоју.

51:15 Господе! отвори уста моја, и она ће казати хвалу твоју.

51:16 Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш.

51:17 Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже.

51:18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске.

51:19 Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник твој теоце.

52:1 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

52:2 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

52:3 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

52:4 Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав.

52:5 Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех.

52:6 Видјеће праведници и побојаће се, и потсмијеваће му се:

52:7 Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом.

52:8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека.

52:9 Довијека ћу хвалити тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име твоје; јер си добар к свецима својим.

53:1 Рече безумник у срцу својему: нема Бога; проневаљалише се и загрдјеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

53:2 Бог с неба погледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

53:3 Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога.

53:4 Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Бога?

53:5 Дрктаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

53:6 Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.

54:1 Боже! именом својим помози ми, и крјепошћу својом одбрани ме на суду.

54:2 Боже! услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих.

54:3 Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

54:4 Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.

54:5 Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истријебиће их.

54:6 Радо ћу принијети жртву, прославићу име твоје, Господе, јер је добро.

54:7 Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.

55:1 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мојега.

55:2 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

55:3 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гњеву гоне ме.

55:4 Срце је моје уздрктало у мени, и страх смртни попаде ме;

55:5 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.

55:6 И рекох: ко би ми дао крила голубиња? ја бих одлетео и починуо;

55:7 Далеко бих побјегао, и настанио се у пустињи.

55:8 Похитао бих да утечем од вихора и од буре.

55:9 Порази, Господе, и раздијели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;

55:10 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовијем; злочинство је и мука посред њега.

55:11 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази пријевара и лукавство.

55:12 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднио; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.

55:13 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.

55:14 С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.

55:15 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њихову и у њима.

55:16 Ја Бога призивљем, и Господ ће ме спасти.

55:17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;

55:18 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од онијех који нападају на ме, јер их много имам.

55:19 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од вијека; јер се не мијењају и не боје се Бога.

55:20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.

55:21 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Ријечи су им блаже од уља, али су голи мачеви.

55:22 Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне.

55:23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у теби уздам.

56:1 Смилуј се на ме, Боже, јер човјек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притјешњује.

56:2 Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

56:3 Кад ме је страх, јер се у тебе уздам.

56:4 Богом се хвалим за ријеч његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тијело?

56:5 Сваки дан изврћу ријечи моје; што год мисле, све мени о злу.

56:6 Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојима; јер траже душу моју.

56:7 Код оваке злоће избави од њих, у гњеву обори народе, Боже.

56:8 У тебе је избројено моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код тебе, оне су у књизи твојој.

56:9 Непријатељи моји уступају натраг, кад тебе призивљем; по том знам да је Бог са мном.

56:10 Богом се хвалим за ријеч његову, Господом се хвалим за ријеч његову.

56:11 У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

56:12 Теби сам се, Боже, завјетовао; тебе ћу хвалити;

56:13 Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у свјетлости живијех.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.