Дан 10 од 30
Пс 46:1–50:23 · око 5 мин
46:1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.
46:2 Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.
46:3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;
46:4 Потоци веселе град Божји, свети стан вишњега.
46:5 Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.
46:6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.
46:7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.
46:8 Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,
46:9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.
46:10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.
46:11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш бог Јаковљев.
47:1 Сви народи, запљештите рукама, покликните Богу гласом радоснијем.
47:2 Јер је вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.
47:3 Покори нам народе и племена под ноге наше.
47:4 Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који му омиље.
47:5 Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.
47:6 Појте Богу, појте; појте цару нашему, појте;
47:7 Јер је Бог цар од све земље, појте пјесму.
47:8 Бог царује над народима; Бог сједи на светом пријестолу свом.
47:9 Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамова. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!
48:1 Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашега, на светој гори својој.
48:2 Прекрасна је висина, утјеха свој земљи гора Сион, на сјеверној страни њезиној град цара великога.
48:3 Бог у дворима његовијем зна се да је бранич.
48:4 Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви.
48:5 Видјеше и зачудише се, препадоше се и побјегоше.
48:6 Трепет обузе их ондје, мучише се као породиља.
48:7 Вјетром источним разбио си корабље Тарсиске.
48:8 Што слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега, Бог га утврди довијека.
48:9 Казујемо, Боже, милост твоју усред цркве твоје.
48:10 Као што је име твоје, Боже, тако је и хвала твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница твоја.
48:11 Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери Јудејске судова ради твојијех.
48:12 Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;
48:13 Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповиједате млађим нараштајима.
48:14 Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека, он ће бити вођ наш довијека.
49:1 Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној,
49:2 Простаци и господо, богати и сиромаси.
49:3 Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
49:4 Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
49:5 Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
49:6 Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим!
49:7 Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ.
49:8 Велик је откуп за душу, и неће бити нигда
49:9 Да ко довијека живи, и не види гроба.
49:10 Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
49:11 Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље;
49:12 Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
49:13 Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
49:14 Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
49:15 Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима.
49:16 Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његова.
49:17 Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова.
49:18 Јер душу његову благосиљају за живота његова, и славе тебе, што угађаш себи.
49:19 Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде.
49:20 Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.
50:1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчанога до запада.
50:2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
50:3 Иде Бог наш, и не мучи; пред њим је огањ који прождире, око њега је бура велика.
50:4 Дозива небо озго и земљу, да суди народу својему:
50:5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завјет на жртви."
50:6 ( И небеса огласише правду његову, јер је тај судија Бог.)
50:7 Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
50:8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
50:9 Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих.
50:10 Јер је моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће.
50:11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
50:12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
50:13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
50:14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј вишњему завјете своје.
50:15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
50:16 А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе моје и носиш завјет мој у устима својима?
50:17 А сам мрзиш на науку, и ријечи моје бацаш за леђа.
50:18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел.
50:19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре.
50:20 Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш.
50:21 Ти си то чинио, ја мучах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метну ћу ти пред очи гријехе твоје.
50:22 Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
50:23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.