Дан 9 од 30

Пс 41:1–45:17

41:1 Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан.

41:2 Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем.

41:3 Господ ће га укријепити болна на одру. Сасвијем мијењаш постељу његову у болести његовој.

41:4 Ја вичем: Господе! смилуј се на ме, исцијели душу моју, сагријеших ти.

41:5 Непријатељи моји говоре злобно за мене: "кад ће умријети, и име његово погинути?"

41:6 И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.

41:7 Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:

41:8 "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати."

41:9 И човјек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету.

41:10 Али ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.

41:11 По томе ћу познати да сам ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.

41:12 А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем твојим довијека.

41:13 Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека. Амин, амин.

42:1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!

42:2 Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?

42:3 Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој?

42:4 Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше.

42:5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

42:6 Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.

42:7 Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише.

42:8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега.

42:9 Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

42:10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог?

42:11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

43:1 Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! од човјека неправеднога и лукавога избави ме.

43:2 Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

43:3 Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје.

43:4 Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу те, Боже, Боже мој!

43:5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

44:1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.

44:2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.

44:3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.

44:4 Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

44:5 С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.

44:6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

44:7 Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.

44:8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.

44:9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

44:10 Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

44:11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.

44:12 У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.

44:13 Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

44:14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

44:15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

44:16 Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

44:17 Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.

44:18 Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.

44:19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,

44:20 Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,

44:21 Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.

44:22 А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

44:23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

44:24 Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу?

44:25 Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.

44:26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

45:1 Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.

45:2 Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека.

45:3 Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.

45:4 И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.

45:5 Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.

45:6 Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правице.

45:7 Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради, помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

45:8 Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, они те веселе.

45:9 Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у Офирском злату.

45:10 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега.

45:11 И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.

45:12 Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.

45:13 Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.

45:14 У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине.

45:15 Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.

45:16 Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

45:17 Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.