Дан 8 од 30

Пс 37:1–40:17

37:1 Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидјети онима који чине безакоње.

37:2 Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.

37:3 Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.

37:4 Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели.

37:5 Предај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити.

37:6 И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне.

37:7 Ослони се на Господа, и чекај га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли.

37:8 Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.

37:9 Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу.

37:10 Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на мјесто његово, а њега нема.

37:11 А смјерни ће наслиједити земљу, и наслађиваће се множином мира.

37:12 Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.

37:13 Али му се Господ смије, јер види да се примиче дан његов.

37:14 Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.

37:15 Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.

37:16 Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.

37:17 Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.

37:18 Зна Господ дане безазленима, и дио њихов траје довијека.

37:19 Неће се постидјети у зло доба, у дане гладне биће сити.

37:20 А безбожници гину, и непријатељи Господњи као љепота шумска пролазе, као дим пролазе.

37:21 Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.

37:22 Јер које он благослови, они наслиједе земљу, а које он прокуне, они се истријебе.

37:23 Господ утврђује кораке свакога човјека и мио му је пут његов.

37:24 Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.

37:25 Бијах млад и остарјех, и не видјех праведника остављена, ни дјеце његове да просе хљеба.

37:26 Сваки дан поклања и даје у зајам, и на натражју је његову благослов.

37:27 Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довијека.

37:28 Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља светаца својијех; увијек се они чувају; а племе ће се безбожничко истријебити.

37:29 Праведници ће наслиједити земљу, и живјеће на њој довијека.

37:30 Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.

37:31 Закон је Бога његова њему у срцу, стопала се његова не спотичу.

37:32 Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;

37:33 Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.

37:34 Чекај Господа и држи се пута његова, и он ће те поставити да владаш земљом; видјећеш како ће се истријебити безбожници.

37:35 Видјех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво;

37:36 Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.

37:37 Храни чистоту и пази правду, јер ће у човјека мирна остати натражје.

37:38 А безаконика ће нестати сасвијем; натражје ће се безбожничко затрти.

37:39 Од Господа је спасење праведницима; он је крјепост њихова у невољи.

37:40 Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у њега уздају.

38:1 Господе! немој ме карати у гњеву својем, нити ме наказати у јарости својој.

38:2 Јер стријеле твоје устријелише ме, и рука ме твоја тишти.

38:3 Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега.

38:4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

38:5 Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега.

38:6 Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан;

38:7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.

38:8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега.

38:9 Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.

38:10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

38:11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.

38:12 Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари.

38:13 А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.

38:14 Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.

38:15 Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

38:16 Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

38:17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

38:18 Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега.

38:19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

38:20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

38:21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене.

38:22 Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!

39:1 Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

39:2 Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,

39:3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:

39:4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

39:5 Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.

39:6 Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

39:7 Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.

39:8 Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.

39:9 Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.

39:10 Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.

39:11 Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.

39:12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.

39:13 Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.

40:1 Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.

40:2 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

40:3 И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у њега.

40:4 Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж.

40:5 Многа су чудеса твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема.

40:6 Жртве и дарова нећеш; ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш.

40:7 И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене;

40:8 Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој, и закон је твој мени у срцу.

40:9 Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, ти знаш.

40:10 Правде твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност твоју и спасење твоје; и не тајим милости твоје и истине твоје од сабора великог.

40:11 Господе, немој затворити срца својега од мене; милост твоја и истина твоја једнако нека ме чувају.

40:12 Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

40:13 Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.

40:14 Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.

40:15 Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха!

40:16 Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик Господ!

40:17 Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи.