Дан 12 од 30
Пс 57:1–62:12 · око 6 мин
57:1 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље.
57:2 Призивам Бога вишњега, Бога, који ми добро чини;
57:3 Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост своју и истину своју.
57:4 Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар.
57:5 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!
57:6 Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
57:7 Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу.
57:8 Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
57:9 Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима.
57:10 Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака.
57:11 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!
58:1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији?
58:2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи.
58:3 Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
58:4 У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје,
58:5 Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању.
58:6 Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе!
58:7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене.
58:8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца.
58:9 Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор.
58:10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
58:11 И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи!
59:1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од онијех, што устају на ме, заклони ме.
59:2 Избави ме од онијех који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
59:3 Ево зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без гријеха мојега, Господе.
59:4 Без кривице моје стјечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
59:5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
59:6 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
59:7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
59:8 Али ти ћеш се, Господе, смијати њима и посрамити све ове народе.
59:9 Они су јаки, али ја на тебе погледам, јер си ти Бог чувар мој.
59:10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
59:11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
59:12 За гријех уста њиховијех; за ријечи језика њихова; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
59:13 Распи у гњеву, распи, да их нема; и нека познаду да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
59:14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
59:15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
59:16 А ја ћу пјевати силу твоју, рано ујутру гласити милост твоју; јер си ми био обрана и уточиште у дан невоље моје.
59:17 Сило моја! Теби ћу пјевати, јер си ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
60:1 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас.
60:2 Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха.
60:3 Дао си народу својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо.
60:4 Подигни заставу за оне који те се боје, да утеку од лука,
60:5 Да се избаве мили твоји. Помози десницом својом и услиши ме.
60:6 Бог рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.
60:7 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој,
60:8 Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Пјевај ми, Филистејска земљо!
60:9 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
60:10 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?
60:11 Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд.
60:12 Богом смо јаки: он гази непријатеље наше.
61:1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.
61:2 Од краја земље вичем к теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети.
61:3 Јер си ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.
61:4 Да живим у стану твом довијека, и починем под кровом крила твојих.
61:5 Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име твоје.
61:6 Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено.
61:7 Нека царује довијека пред Богом; заповједи милости и истини нека га чувају.
61:8 Тако ћу пјевати имену твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан.
62:1 Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!
62:2 Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
62:3 Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
62:4 Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.
62:5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.
62:6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
62:7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
62:8 Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.
62:9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.
62:10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
62:11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.
62:12 И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.