Дан 13 од 30
Пс 63:1–67:7 · око 4 мин
63:1 Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.
63:2 Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.
63:3 Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;
63:4 Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.
63:5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.
63:6 Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.
63:7 Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.
63:8 Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.
63:9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
63:10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
63:11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.
64:1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој.
64:2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,
64:3 Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране,
64:4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;
64:5 Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети?
64:6 Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је.
64:7 Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада.
64:8 Обориће један другога језиком својим. Ко их год види, бјежаће од њих.
64:9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово.
64:10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца.
65:1 У теби је уздање, Боже, теби припада хвала на Сиону, и теби се извршују завјети.
65:2 Ти слушаш молитву; к теби долази свако тијело.
65:3 Безакоња ме притискују, ти ћеш очистити гријехе наше.
65:4 Благо ономе кога избираш и примаш, да живи у двору твом! Наситићемо се добром дома твојега, светињом цркве твоје.
65:5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, спаситељу наш, узданицо свијех крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
65:6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
65:7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њиховијех и буну по народима!
65:8 Боје се твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером ти будиш да слави тебе.
65:9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
65:10 Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
65:11 Ти вјенчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти.
65:12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
65:13 Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају.
66:1 Покликни Богу, сва земљо!
66:2 Запјевајте славу имену његову, дајте му хвалу и славу.
66:3 Реците Богу: како си страшан у дјелима својим! ради велике силе твоје ласкају ти непријатељи твоји.
66:4 Сва земља нек се поклони теби и поје теби, нека поје имену твојему.
66:5 Ходите и видите дјела Бога страшнога у дјелима својим над синовима људским.
66:6 Он је претворио море у сухоту, преко ријеке пријеђосмо ногама; ондје смо се веселили о њему;
66:7 Влада силом својом увијек, очи његове гледају на народе. Бунтовници, да се нијесте подигли!
66:8 Благосиљајте, народи, Бога нашега, и гласите хвалу њему.
66:9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
66:10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
66:11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
66:12 Дао си нас у јарам човјеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
66:13 Ући ћу у дом твој са жртвама што се сажижу, извршићу ти завјете своје,
66:14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тјескоби мојој.
66:15 Жртве паљенице претиле ћу ту принијети с димом од претилине овнујске, принијећу ти теоце с јарићима.
66:16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
66:17 К њему завиках устима својим, и језиком својим прославих га.
66:18 Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
66:19 Али Бог услиши, прими глас мољења мојега.
66:20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
67:1 Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим.
67:2 Да би се знао на земљи пут твој, по свима народима спасење твоје.
67:3 Да те славе народи, Боже, да те славе сви народи!
67:4 Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш.
67:5 Да те славе народи, Боже, да те славе сви народи!
67:6 Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш!
67:7 Да нас благосиља Бог, и да га се боје сви крајеви земаљски!