БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 14 од 30

Пс 68:1–70:5 · око 6 мин

Пс 68:1–70:5

68:1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи његови, и побјећи ће од лица његова који мрзе на њ.

68:2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега.

68:3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

68:4 Појте Богу, попијевајте имену његову; равните пут ономе што иде преко пустиње; Господ му је име, радујте му се.

68:5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светоме стану свом.

68:6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на мјеста обилна, а непокорни живе гдје је суша.

68:7 Боже! кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

68:8 Земља се тресијаше, и небо се растапаше од лица Божијега, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљева.

68:9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање твоје, ти си га кријепио.

68:10 Стадо твоје живљаше ондје; по доброти својој, Боже, ти си готовио храну јадноме.

68:11 Господ даје ријеч; гласника велико је мноштво.

68:12 Цареви над војскама бјеже, бјеже, а која сједи дома, дијели плијен.

68:13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена а перје јој се златни.

68:14 Кад је свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снијег на Селмону.

68:15 Гора је Васанска гора Божија; гора је Васанска гора хумовита.

68:16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиље Богу живјети, и на којој ће Господ живјети довијека.

68:17 Кола Божијих има сила, тисуће тисућа. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

68:18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овдје наставаш, Господе Боже!

68:19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

68:20 Овај је Бог наш Бог спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

68:21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато тјеме онога који остаје у безакоњу својем.

68:22 Рече Господ: од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

68:23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

68:24 Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

68:25 Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

68:26 "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљева!"

68:27 Ондје млади Венијамин, старјешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

68:28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

68:29 У цркви твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

68:30 Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

68:31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

68:32 Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу,

68:33 Који сједи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

68:34 Дајте славу Богу; величанство је његово над Израиљем и сила његова на облацима.

68:35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог!

69:1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

69:2 Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

69:3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога.

69:4 Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим.

69:5 Боже! ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе.

69:6 Немој да се постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже тебе, Боже Израиљев!

69:7 Јер тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

69:8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

69:9 Јер ревност за кућу твоју једе ме и ружења онијех који тебе руже падају на ме.

69:10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

69:11 Мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

69:12 О мени се разговарају сједећи на вратима , пијући вину пјевају ме.

69:13 А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје.

69:14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

69:15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега.

69:16 Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

69:17 Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

69:18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

69:19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји.

69:20 Срамота сатр срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим.

69:21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

69:22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

69:23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

69:24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме!

69:25 Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи.

69:26 Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио.

69:27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје.

69:28 Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани.

69:29 А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони.

69:30 Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали.

69:31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

69:32 Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше.

69:33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

69:34 Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

69:35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га.

69:36 И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему и који љубе име његово наставаће на њему.

70:1 Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш!

70:2 Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек уступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

70:3 Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: ха! ха!

70:4 Нек се тјеше и веселе тобом који траже тебе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик је Бог!

70:5 А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не часи!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.