Дан 17 од 30
Пс 79:1–82:8 · око 4 мин
79:1 Боже! незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју, Јерусалим претворише у зидине.
79:2 Трупље слуга твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца твојих звијерима земаљским.
79:3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.
79:4 Постадосмо потсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
79:5 Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост твоја горјети као огањ?
79:6 Излиј гњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу твојега имена.
79:7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.
79:8 Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
79:9 Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега.
79:10 Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга твојих!
79:11 Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти.
79:12 Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе!
79:13 А ми народ твој и овце паше твоје довијека ћемо тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу твоју.
80:1 Пастире Израиљев, чуј! који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!
80:2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.
80:3 Боже! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!
80:4 Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој?
80:5 Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.
80:6 Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.
80:7 Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!
80:8 Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.
80:9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
80:10 Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.
80:11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке.
80:12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
80:13 Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.
80:14 Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
80:15 Сад онај, који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи!
80:16 Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде.
80:17 Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи!
80:18 И нећемо отступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.
80:19 Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!
81:1 Радујте се Богу, који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.
81:2 Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
81:3 Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.
81:4 Јер је таки закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.
81:5 За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух!
81:6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
81:7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
81:8 Слушај, народе мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
81:9 Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.
81:10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
81:11 Али не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за ме.
81:12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
81:13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путовима мојим!
81:14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
81:15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;
81:16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
82:1 Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:
82:2 "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?
82:3 Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.
82:4 Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.
82:5 Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
82:6 Рекох: богови сте, и синови вишњега сви.
82:7 Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете."
82:8 Устани, Боже, суди земљи; јер су твоји по нашљедству сви народи.