Дан 18 од 30

Пс 83:1–88:18

83:1 Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!

83:2 Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.

83:3 По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.

83:4 Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

83:5 Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише:

83:6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

83:7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

83:8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.

83:9 Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

83:10 Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

83:11 Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.

83:12 Јер говоре: освојимо насеља Божија.

83:13 Боже мој! заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.

83:14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

83:15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

83:16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!

83:17 Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!

83:18 И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.

84:1 Како су мили станови твоји, Господе над силама!

84:2 Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.

84:3 И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!

84:4 Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.

84:5 Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји!

84:6 Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.

84:7 Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.

84:8 Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев!

84:9 Боже, браничу наш! сагни се и види лице помазаника својега!

84:10 Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.

84:11 Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.

84:12 Господе над силама! благо човјеку, који се у те узда!

85:1 Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.

85:2 Простио си неправду народу својему, покрио си све гријехе његове.

85:3 Уставио си сву јарост своју, ублажио жестину гњева својега.

85:4 Поврати нас, Боже спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.

85:5 Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев свој од кољена на кољено?

85:6 Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ твој радовао о теби?

85:7 Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.

85:8 Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу својему и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к њему.

85:9 Да, близу је онијех који га се боје помоћ његова, да би населио славу у земљи нашој!

85:10 Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

85:11 Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути.

85:12 И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

85:13 Правда ће пред њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.

86:1 Пригни, Господе! ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

86:2 Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда.

86:3 Смилуј се на ме, Господе, јер к теби вичем вас дан.

86:4 Обесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју.

86:5 Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу.

86:6 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега.

86:7 У дан туге своје призивљем те, јер ћеш ме услишити.

86:8 Нема међу боговима такога какав си ти, Господе, и нема дјела такијех каква су твоја.

86:9 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје.

86:10 Јер си ти велик и твориш чудеса; ти си један Бог.

86:11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена твојега.

86:12 Славићу те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име твоје довијека.

86:13 Јер је милост твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега.

86:14 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.

86:15 Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

86:16 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози сину слушкиње своје;

86:17 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утјешио ме.

87:1–2 Што је сам основао на горама светијем, Врата Сионска љуби Господ више свијех станова Јаковљевијех,

87:3 Славно казују за тебе, граде Божји!

87:4 "Међу оне, који ме знају, бројићу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с Етиопском ондје су се родили."

87:5 О Сиону ће се говорити: тај се и тај родио у њему; сам вишњи утврђује га.

87:6 Господ ће у пријепису народа завикати: овај се родио у њему.

87:7 И који пјевају и веселе се, сви су извори моји у теби.

88:1 Господе Боже, спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

88:2 Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

88:3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

88:4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

88:5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

88:6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

88:7 Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

88:8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

88:9 Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

88:10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и тебе славити?

88:11 Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у трухљењу?

88:12 Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

88:13 Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

88:14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

88:15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

88:16 Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

88:17 Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме отсвуда.

88:18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.