Дан 19 од 30
Пс 89:1–91:16 · око 6 мин
89:1 Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.
89:2 Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
89:3 "Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:
89:4 Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.
89:5 Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.
89:6 Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
89:7 Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.
89:8 Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.
89:9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.
89:10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.
89:11 Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.
89:12 Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.
89:13 Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.
89:14 Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.
89:15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;
89:16 Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.
89:17 Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.
89:18 Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.
89:19 Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.
89:20 Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.
89:21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.
89:22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
89:23 Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
89:24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
89:25 Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.
89:26 Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.
89:27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
89:28 Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.
89:29 Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.
89:30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;
89:31 Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,
89:32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
89:33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
89:34 Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.
89:35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
89:36 Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;
89:37 Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима."
89:38 А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;
89:39 Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.
89:40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
89:41 Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.
89:42 Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.
89:43 Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;
89:44 Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;
89:45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
89:46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?
89:47 Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?
89:48 Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?
89:49 Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
89:50 Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,
89:51 Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.
89:52 Благословен Господ увијек! Амин, амин.
90:1 Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољења.
90:2 Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог.
90:3 Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски!
90:4 Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
90:5–6 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.
90:7 Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.
90:8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.
90:9 Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.
90:10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.
90:11 Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?
90:12 Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
90:13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
90:14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
90:15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
90:16 Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.
90:17 Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.
91:1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.
91:2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.
91:3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;
91:4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.
91:5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,
91:6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
91:7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
91:8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.
91:9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.
91:10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.
91:11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.
91:12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.
91:13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
91:14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.
91:15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.
91:16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."