БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 20 од 30

Пс 92:1–97:12 · око 5 мин

Пс 92:1–97:12

92:1 Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену твојему, вишњи,

92:2 Јављати јутром милост твоју, и истину твоју ноћу,

92:3 Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

92:4 Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.

92:5 Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.

92:6 Безумник не зна, и незналица не разумије тога.

92:7 Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека.

92:8 А ти си, Господе, висок увијек.

92:9 Јер ево непријатељи твоји, Господе, јер ево непријатељи твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

92:10 А мој рог ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем.

92:11 И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.

92:12 Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се.

92:13 Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашега;

92:14 Родни су и у старости, једри и зелени,

92:15 Јављајући да је праведник Господ, бранич мој, и да нема у њему неправде.

93:1 Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се помјерити.

93:2 Пријесто твој стоји од искона; од вијека ти си.

93:3 Подижу ријеке, Господе, подижу ријеке глас свој, подижу ријеке вале своје:

93:4 Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ.

93:5 Свједочанства су твоја веома тврда; дому твојему припада светлост, Господе, на дуго вријеме.

94:1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

94:2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

94:3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

94:4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

94:5 Газе народ твој, Господе, и достојање твоје муче.

94:6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

94:7 И говоре: неће видјети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

94:8 Оразумите се, прелуди људи! будале! кад ћете бити паметни?

94:9 Који је створио ухо, зар не чује? и који је око начинио, зар не види?

94:10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човјека да зна?

94:11 Господ зна мисли људима како су ништаве.

94:12 Благо човјеку кога ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;

94:13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

94:14 Јер неће одбацити Господ народа својега, и достојања својега неће оставити.

94:15 Јер ће се суд вратити на правду, и њега ће наћи сви права срца.

94:16 Ко ће устати за мене супрот злима? ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

94:17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо гдје се мучи.

94:18 Кад речем: дркће ми нога, милост твоја, Господе, прихвата ме.

94:19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утјехе твоје разговарају душу моју.

94:20 Еда ли ће се близу тебе стати пријесто крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

94:21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

94:22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

94:23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истријебиће их, истријебиће их Господ, Бог наш.

95:1 Ходите, запјевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења својега!

95:2 Изађимо пред лице његово с хвалом, у пјесмама покликнимо му!

95:3 Јер је Господ велик Бог и велик цар над свијем боговима.

95:4 У његовој су руци дубине земаљске, и висине горске његове су.

95:5 Његово је море и он га је створио, и сухоту руке су његове начиниле.

95:6 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом творцем својим.

95:7 Јер је он Бог наш, и ми народ паше његове и овце руке његове. Сад кад бисте послушали глас његов:

95:8 "Немојте да вам одрвени срце ваше као Мериви, као у дан кушања у пустињи,

95:9 Гдје ме кушаше оци ваши, испиташе и видјеше дјело моје.

95:10 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: ови људи тумарају срцем, и не знају путова мојих;

95:11 И зато се заклех у гњеву свом да неће ући у мир мој."

96:1 Пјевајте Господу пјесму нову, пјевај Господу, сва земљо!

96:2 Пјевајте Господу, благосиљајте име његово, јављајте од дана на дан спасење његово.

96:3 Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова.

96:4 Јер је велик Господ и ваља га хвалити: страшнији је од свијех богова.

96:5 Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.

96:6 Слава је и величанство пред лицем његовијем, сила и красота у светињи његовој.

96:7 Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

96:8 Дајте Господу славу према имену његову. Носите даре и идите у дворе његове.

96:9 Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред њим, сва земљо!

96:10 Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се помјестити; он ће судити народима право.

96:11 Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска мора и што је у њему;

96:12 Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

96:13 Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој.

97:1 Господ царује: нек се радује земља! нек се веселе острва многа.

97:2 Облак је и мрак око њега; благост и правда подножје пријестолу његову.

97:3 Огањ пред њим иде, и пали наоколо непријатеље његове.

97:4 Муње његове сијевају по васиљеној; види и стрепи земља.

97:5 Горе као восак топе се од лица Господњега, од лица Господа свој земљи.

97:6 Небеса казују правду његову, и сви народи виде славу његову.

97:7 Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните му се сви богови.

97:8 Чује и радује се Сион, и кћери се Јудејске веселе ради судова твојих, Господе!

97:9 Јер си ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове.

97:10 Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.

97:11 Свјетлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су права срца.

97:12 Радујте се праведни о Господу, и славите свето име његово.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.