БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 21 од 30

Пс 98:1–103:22 · око 6 мин

Пс 98:1–103:22

98:1 Појте Господу пјесму нову, јер учини чудеса. Поможе му десница његова и света мишица његова.

98:2 Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.

98:3 Опомену се милости своје и вјерности своје к дому Израиљеву. Видјеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашега.

98:4 Радуј се Господу, сва земљо; пјевајте, покликујте и попијевајте!

98:5 Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.

98:6 У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.

98:7 Нека пљеска море и што је у њему, васиљена и који у њој живе;

98:8 Ријеке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују

98:9 Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима вјерно.

99:1 Господ царује: нека стрепе народи; сједи на херувимима: нек се дрма земља!

99:2 Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.

99:3 Нека славе велико и страшно име твоје; да је свет!

99:4 Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду ти си уредио у Јакову.

99:5 Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се подножју његову; да је свет!

99:6 Мојсије и Арон, свештеници његови, и Самуило један од онијех који призивљу име његово, призиваху Бога, и он их услиши.

99:7 У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповијести његове и уредбу коју им даде.

99:8 Господе, Боже наш, ти си их услишио; ти си им био Бог благ и плаћао за дјела њихова.

99:9 Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се на светој гори његовој, јер је свет Господ бог наш.

100:1 Радуј се Господу, сва земљо!

100:2 Служите Господу весело; идите пред лице његово пјевајући!

100:3 Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање његово, народ његов и овце паше његове.

100:4 Улазите на врата његова са славом, у дворе његове с хвалом. Славите га, и благосиљајте име његово.

100:5 Јер је добар Господ; милост је његова увијек, и истина његова од кољена на кољено.

101:1 Милост и правду пјевам; тебе, Господе, славим.

101:2 Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца својега у дому свом.

101:3 Не стављам пред очи своје ријечи непотребне, мрзим на дјела која су против закона, не пристајем за њима.

101:4 Срце покварено далеко је од мене; злијех не знам.

101:5 Ко тајно опада ближњега својега, тога изгоним; ко је охола ока и надута срца, тога не трпим.

101:6 Очи су моје обраћене на вјерне на земљи, да би сједјели са мном. Ко ходи путем правијем, тај служи мени.

101:7 Не живи у дому мојем који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојима.

101:8 Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истријебио из града Господњега све који чине безакоње.

102:1 Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.

102:2 Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.

102:3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.

102:4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.

102:5 Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.

102:6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

102:7 Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.

102:8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

102:9 Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама.

102:10 Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

102:11 Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се.

102:12 А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.

102:13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;

102:14 Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.

102:15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;

102:16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

102:17 Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

102:18 Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

102:19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

102:20 Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;

102:21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,

102:22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

102:23 Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.

102:24 Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.

102:25 Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих.

102:26 То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се.

102:27 Али ти си тај исти и године твоје неће истећи.

102:28 Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.

103:1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

103:2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

103:3 Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

103:4 Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

103:5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

103:6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

103:7 Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

103:8 Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

103:9 Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

103:10 Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

103:11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

103:12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

103:13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

103:14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

103:15 Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

103:16 Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

103:17 Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

103:18 Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

103:19 Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

103:20 Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу, извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

103:21 Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

103:22 Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја Господа!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.