Дан 22 од 30

Пс 104:1–105:45

104:1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

104:2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;

104:3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.

104:4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

104:5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

104:6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

104:7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

104:8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

104:9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

104:10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

104:11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

104:12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

104:13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

104:14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

104:15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

104:16 Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.

104:17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

104:18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

104:19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

104:20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

104:21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

104:22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

104:23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

104:24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

104:25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

104:26 Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.

104:27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

104:28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

104:29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

104:30 Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

104:31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

104:32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

104:33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

104:34 Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.

104:35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

105:1 Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

105:2 Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.

105:3 Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.

105:4 Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.

105:5 Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

105:6 Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

105:7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

105:8 Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.

105:9 Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.

105:10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,

105:11 Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

105:12 Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.

105:13 Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.

105:14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

105:15 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."

105:16 И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.

105:17 Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.

105:18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

105:19 Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.

105:20 Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.

105:21 Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.

105:22 Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.

105:23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

105:24 И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.

105:25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.

105:26 Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.

105:27 Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.

105:28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.

105:29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

105:30 Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.

105:31 Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.

105:32 Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

105:33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.

105:34 Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;

105:35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

105:36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.

105:37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.

105:38 Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.

105:39 Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.

105:40 Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.

105:41 Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.

105:42 Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.

105:43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

105:44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.

105:45 Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.