Дан 23 од 30

Пс 106:1–108:13

106:1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

106:2 Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?

106:3 Благо онима који држе истину и творе право свагда!

106:4 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

106:5 Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

106:6 Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

106:7 Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.

106:8 Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

106:9 Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

106:10 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

106:11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

106:12 Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

106:13 Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

106:14 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

106:15 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

106:16 Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

106:17 Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

106:18 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

106:19 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

106:20 Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

106:21 Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

106:22 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

106:23 И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

106:24 Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

106:25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

106:26 И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

106:27 Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

106:28 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

106:29 И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

106:30 И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

106:31 И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

106:32 И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

106:33 Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

106:34 Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;

106:35 Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.

106:36 Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

106:37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

106:38 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

106:39 Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

106:40 И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

106:41 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

106:42 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

106:43 Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

106:44 Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

106:45 И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

106:46 И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

106:47 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

106:48 Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!

107:1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

107:2 Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

107:3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

107:4 Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

107:5 Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

107:6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

107:7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

107:8 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

107:10 Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

107:11 Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

107:12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

107:13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

107:14 Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

107:15 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:16 Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

107:17 Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

107:18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

107:19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

107:20 Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

107:21 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

107:23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

107:24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

107:25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

107:26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

107:27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

107:28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

107:29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

107:30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

107:31 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:32 Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

107:33 Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

107:34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

107:35 Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

107:36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

107:37 Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

107:38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

107:39 Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

107:40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

107:41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

107:42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

107:43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.

108:1 Готово је срце моје, Боже; пјеваћу и хвалићу заједно са славом својом.

108:2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

108:3 Славићу тебе, Господе, по народима, појаћу теби по племенима.

108:4 Јер је сврх небеса милост твоја и до облака истина твоја.

108:5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава твоја!

108:6 Да би се избавили мили твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

108:7 Бог рече у светињи својој: "веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.

108:8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој.

108:9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом Филистејском попијеваћу."

108:10 Ко ће ме одвести у тврди град? ко ће ме отпратити до Едома?

108:11 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

108:12 Дај нам помоћ у тјескоби, обрана је човјечија узалуд.

108:13 Богом смо јаки; он гази непријатеље наше.