Псалмиглава 106

У Синодалном преводу ово је Псалам 105 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Закончив подробное изложение истории еврейского народа его выходом из Египта, писатель продолжает излагать особенно выпуклые события дальнейшей его истории странствования и поселения в Палестине.

Славьте Господа за все Его милости, которые неисчислимы (1-3). Вспомни, обо мне, Господи, и дай увидеть благоденствие Твоих избранников, спасенных от народов (4-5). Мы постоянно грешили пред Тобою. Народ возмутился пред Чермным морем, но Ты иссушил его, провел посуху Твой народ, а врагов потопил (6-12). Но это благодеяние скоро было забыто. В пустыне, при ропоте, Бог чудесно ниспослал пищу, но вместе с тем и наказал ропщущих ("гробы похотения"). Возмутившиеся против Моисея и Аарона были поглощены землей. Народ оскорбил Бога поклонением тельцу у Хорива, но по заступничеству Моисея Господь помиловал его (13-23). Они согрешили неверием при возвращении соглядатаев, за что Господь возвестил им наказание (24-27). Достигши восточной Иорданской долины они отдались идолопоклонству, за что были наказаны, а ревнитель Иеговы Финеес награжден. У вод Меривы они снова прогневали Господа и даже Моисей, погрешивший устами своими, был наказан (ему не дано войти в Палестину) (28-33). Много раз по овладению Палестиной они оскорбляли Бога уклонением к идолопоклонству, за что Господь насылал на них врагов, а при покаянии - спасал их (33-46). Спаси нас и теперь, Боже, от рассеяния среди народов, чтобы славить имя Твое (47).

Первый стих представляет, вероятно, употребительную литургическую прибавку, как и в 104 Пс.

1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

2Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?

3Благо онима који држе истину и творе право свагда!

Тумачење, ст. 2–3 (на руском)

. Вопрос второго стиха - риторический. Ответ на него вытекает из всего изложения в предыдущем псалме истории водительства Богом еврейского народа и тех многочисленных чудес, которые Он совершал для них: всех великих дел Божиих невозможно пересказать, а потому нет меры и той хвале, которая должна быть воздаваема Ему. - "Хранящие суд и творящие правду" - всегда следующие предписаниям Его закона.

4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

5Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

Тумачење, ст. 4–5 (на руском)

. Писатель молит Господа спасти его народ и дать ему вместе с последним радоваться проявленному Его благоволению. Народ представляется здесь находящимся в тяжелом положении и нуждающимся в спасении. По сопоставлению с 47: ст. уясняется, что молимое "спасение" есть собрание из рассения среди языческих народов, т. е. возвращение из плена вавилонского.

6Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

7Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. Евреи "не уразумели чудес" - не в том смысле, что не видели во всем, совершаемом Богом по отношению к египтянам, непосредственной помощи Его, но что они, забитые ранее египетским игом, беспомощные пред надвигавшимися войсками фараона, считали свое положение безвыходным и тем обнаруживали недостаток веры в Иегову, неуверенность в постоянстве Его им покровительства и всемогущей силы.

8Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

9Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

12Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Евреи походили на детей в своей вере в Бога: при всякой помощи, оказанной им Богом, они приходили в восторженный экстаз, как то было после потопления египтян, при неудаче же и тяжелых обстоятельствах - впадали в уныние и обнаруживали недоверие Иегове.

13Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

16Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

17Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

20Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Во время пребывания Моисея на Синае евреи слили себе золотого тельца, которому и поклонялись. Этот телец напоминал им Бога египтян Аписа, с культом почитания которого они хорошо были знакомы во время своего долголетнего пребывания в Египте. Когда наверху Синая составлялись заповеди десятисловия, между которыми была и та, что ни на небе, ни на земле, ни вообще во всех предметах видимого мира не может быть подобия Божия, евреи покланялись изделиям своих рук, как истинному Богу. Истинный Бог, сделавший имя евреев славным, был заменен волом. Здесь указывается характерная черта евреев, как и вообще народов семитов, его склонность к чувственно-осязаемому даже в области религиозных верований.

21Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

23И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. "Моисей… стал пред Ним в расселине" - образ гнева Божия, который хотел погубить свой народ, как стрелок из-за скал убивает нужного ему зверя, на которого охотится. Моисей умолил Господа, и кара, заслуженная евреями, миновала последних (см. Исх XXXII; 10, 31-35).

24Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

Тумачење, ст. 24 (на руском)

. "Презрели они землю желанную, не верили слову Его". Указывается тот факт, что по возвращении соглядатаев, которые вместе с рассказом о плодородии Палестины говорили и о грозных исполинах, обитателях ее, евреи испугались предстоящей им и, по их мнению, непосильной борьбы, и Палестина потеряла ценность страны желанной. В этом факте - выражение неверия тому обетованию, которое Бог дал им относительно завоевания Палестины.

25Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

26И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

27Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

Тумачење, ст. 28 (на руском)

. "Они прилепились к Ваалфегору…" богу аммонитян. Это было после победы над мадианитянами, когда евреи вызвали недовольство Моисея тем, что не избили женщин Мадиамских, так как последние, по совету Валаама, явились орудием, отвлекшим, сынов Израилевых от Господа. - "Ели жертвы бездушным" - ели жертвенные мяса, приносимые идолам.

29И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

Тумачење, ст. 30 (на руском)

. Ревность Финееса, внука Аарона, послужила источником прекращения гнева Божия на евреев за их увлечение Ваал-Фегором (см. Чис XXV:1-14).

31И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

Тумачење, ст. 31 (на руском)

. За родом Елеазара, к которому принадлежал Финеес, оставалось первосвященство до Илия, и от Соломона до Маккавеев, что было наградой за обнаруженную им ревность.

32И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

33Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

34Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;

35Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.

36Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

39Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

40И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

Тумачење, ст. 41 (на руском)

. "Предал их в руки язычников" - вероятно, здесь разумеется пленение вавилонянами.

42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

43Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

44Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

45И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

Тумачење, ст. 45 (на руском)

. Господь "раскаивался" не в смысле сознания ошибочности Своих действий, так как у Господа заблуждений не может быть, но в смысле - снизошел к евреям, отменил проявление Своего праведного на них гнева.

46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

48Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!

Тумачење, ст. 48 (на руском)

. Литургическая прибавка.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).