Псалмиглава 105

У Синодалном преводу ово је Псалам 104 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Означенный псалом в еврейской Библии не имеет никакого надписания, у 7:0-ти же и в Вульгате надписывается богослужебным термином "аллилуия", вошедшим в употребление не ранее времени последних царей Иудейских. Этот псалом излагает историю водительства Богом еврейского народа, заканчивая ее изложением факта изведения из Египта. Следующий, 105 псалом, начиная с последнего факта, продолжает дальнейшую историю описанием странствования евреев по пустыне, завоевания Палестины, поселения в ней и дальнейшей его судьбы до того момента, когда евреи были рассеяны среди народов, от какового рассеяния писатель и молит Бога освободить свой народ. Таким образом 105 Пс является по своему содержанию продолжением 104 Пс; если же к этому прибавить, что и язык, слог обоих псалмов одинаков, то писателем должно быть признано одно лицо. О времени происхождения псалма довольно ясно свидетельствуют и места из содержания 105 Пс, где, напр., писатель молит Господа "посетить спасением народ" еврейский (CV:4) и "собрать его от народов", среди которых он был рассеян (CV:47:). Такое же рассеяние было одно - время вавилонского плена. Так как еврейский народ изображается здесь хотя и плененным, но ожидающим себе милость Господа (CV:44-45), то и написан псалом, вероятно, тогда, когда надежда на возвращение евреев подновилась в народе: может быть, что это было при наступлении мидо-персидского владычества. Свидетельство кн. Паралипоменон (1 Пар XVI:8 и сл. ст.), которая приводит первые 15 стихов 104 Пес некоторым их вариантом, как петые Давидом при перенесении Кивота Завета, как мы уже говорили (см. введение к Пс 95), не может быть понимаемо как точное историческое свидетельство и потому не опровергает происхождения этого псалма в указанное нами время.

Кто был писателем псалма, точно указать нет данных.

Славьте Господа среди народов и всегда ищите лица Его (1-4). Вспоминайте сыны Иакова, о тех знамениях и чудесах, которые Он изливал на семя Авраамово (5-7). Он хранит и блюдет завет, данный Аврааму и всему Израилю когда назначил в удел им землю Ханаанскую (8-11). Когда за своей малочисленностью они, патриархи, вели кочевой образ жизни, Господь никому не позволял обижать их (12-16). Во время наступившего голода, когда преданный в Египет Иосиф был поставлен над всем владением фараона, переселился Иаков в землю Хамову (17:-23). Бог размножил народ Свой, но египтяне стали теснить его и Господь послал Моисея, который грозными чудесами устрашил притеснителей, они отпустили евреев (24-38). В дальнейшем странствовании Господь неоднократно совершал чудесные дела для них и вселил их в землю народов, чтобы они "соблюдали уставы Его и хранили законы Его" (39-45).

1Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

2Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.

3Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. "Хвалиться именем" Божиим - то же, что и восхвалять дивные проявления Его всемогущества в мире и в истории еврейского народа, т. е. воспевать Его, как великого и единого истинного Бога. - "Да веселится сердце ищущих Господа". Сознание, что Бог еврейский есть всемогущий, истинный Бог, должно наполнять радостью сердце всякого кто стремится приблизиться к Нему, так как в этом приближении залог всяких благ.

4Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Стремитесь сделаться достойными Его божественного покровительства, чтобы заслужить проявления над собой Его всемогущей силы, неуклонно следуйте Его заповедям и служите пред Ним.

5Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. Вспоминайте "суды уст Его" - вспоминайте и всегда руководитесь определениями, произнесенными Богом, т. е. Его заповедями.

Дальнейшее содержание псалма посвящено изображению верности Бога обетованию, данному народу еврейскому в лице его патриархов о постоянном покровительстве ему Господа и о назначении в его удел Палестины.

6Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

7Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

8Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.

9Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.

10То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,

11Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

12Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.

13Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.

14Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

15"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. Счастливая судьба Авраама, принужденного кочевать среди земель многочисленных и враждебных ему народов, есть дело Промысла над ним Господа, соблюдавшего свое обетование: "не прикасайтесь к помазанным Моим". Помазанными называется не один патриарх Авраам, равно также не только пророки, но весь Богоизбранный народ, как выделенный Господом для служения Ему и проповедования Его имени среди языков.

16И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.

17Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.

18Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

19Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.

20Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.

21Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.

22Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.

23Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. "Земля Хамова" - Египет, так как Мезраим, второй сын Хама, считается основателем Египта.

24И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.

25Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.

26Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.

27Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.

28Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.

29Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

30Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.

31Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.

32Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

33И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.

34Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;

35И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

36И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.

Тумачење, ст. 28–36 (на руском)

. Перечисление казней Египетских.

37Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.

38Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.

39Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.

40Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.

41Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.

42Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.

43И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

44И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.

45Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.

Тумачење, ст. 44–45 (на руском)

. Господь передал в руки евреев богатую и плодородную Палестину с тем, чтобы они оставались верны Его завету и оказались бы достойными Его помазанниками. Верность или неверность соблюдения ими своего назначения определяла и дальнейшую судьбу или процветания их в Палестине, или изгнания из нее.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).