Псалмиглава 107

У Синодалном преводу ово је Псалам 106 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Весь этот псалом представляет благодарственную песнь Господу за изведение евреев из рассеяния между всеми народами (3). Обстоятельства, при которых он был написан, указаны в 36-38 ст. Евреи были озабочены восстановлением разрушенных городов, разведением виноградников, засеванием полей и получили от своих трудов богатый урожай. Во всем псалме не видно разочарования или горестного чувства, не говорится также о построении храма и препятствиях в этом деле. Отсюда можно заключить, что псалом написан по возвращении из плена вавилонского еще до времени построения второго храма, когда козни самарян и некоторые нестроения во внутренней жизни самих евреев не успели обнаружиться. Имя писателя неизвестно.

В псалме хвалебное обращение к Богу, повторяемое четыре раза, делит весь псалом на пять частей 2-7; 9-14; 16-20; 23-30; 33-43.

Да восхвалят Господа избавленные от врага и собранные ото всех стран света! Там они терпели всякие лишения, но Господь услышал их зов и повел их к месту поселения (2-7). За то, что они не покорялись Господу, Он смирил их бедствиями, и по обращении к Нему, вывел их от уз их (9-14). Тяжесть бедствия была такова, что угрожала им полной гибелью, но покаяние пред Богом спасло их (16-20). Пребывание в плену походило на состояние моряков во время бури, когда волны угрожают затопить корабль и погубить всех, кто на нем. По воле и милости Господа буря умолкает и они пристают к желаемому месту (23-30). Прежде превращенная в пустыню и опустошенная, теперь страна снова заселяется, обстраивается городами, обрабатываются поля и виноградники, принося обширную жатву. Жители ее размножаются, а прежние их поработители гибнут. При виде такой судьбы праведник радуется, а нечестивый заграждает свои уста; всякий мудрый видит это и понимает оказанную милость Господа (33-43).

1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

2Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

3Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Под "морем" здесь разумеется Чермное море, через которое прошли евреи по выходе из Египта. Во всем стихе указываются четыре страны света для обозначения всех мест рассеяния Израиля, из которых он собран снова в Палестину.

4Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Предлагаемая здесь картина странствования евреев по пустыне должна пониматься как образ угнетенного нравственного состояния евреев в плену, из которого они стремились к родной Палестине так же, как путник из пустыни к обитаемым местам. - "Не находили населенного города" - точнее можно передать - не находили и не искали места для постоянного поселения, так как из пророчеств они знали, что плен не вечен, равно также зависимая обстановка жизни от владетелей язычников и пребывание среди язычников вызывала жажду восстановления прежней самостоятельности и независимой жизни как в религиозном, так в гражданском и политическом отношениях, которую они утратили вместе с изведением из родной земли. При таком положении в плену и настроении, привлекали и прикрепляли к себе не Вавилонские равнины, а горы Палестины.

5Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. Господь даровал евреям прямой путь возвращения на родину с воцарением Кира, дозволившего и содействовавшего возвращению евреев в Палестину.

8Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. Радостное чувство возвращения на родину сравнивается с чувством удовлетворения жаждущим своей жажды и алчущим своего голода.

10Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

11Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

14Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

15Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

16Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

17Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

20Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

Тумачење, ст. 19–20 (на руском)

. Пребывание в плену сравнивается с заключением в мрачную тюрьму, где заключенные осуждены погибнуть, если бы их не спасло "слово Господа", т. е. обетование, данное еврейскому народу, по которому Господь обещал возвратить его из плена в случае его покаяния, что Он и исполнил теперь. Рассчитывать своими силами возвратить потерянную самостоятельность евреи, конечно, не могли за своею малочисленностью, неорганизованностью и бессилием.

21Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

24Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

25Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

29Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

Тумачење, ст. 23–30 (на руском)

. Бесправность плененных евреев и необеспеченность существования и жизни, предоставленных капризному своеволию восточных языческих владык, не привыкших считаться с потребностями и нуждами своих подданных, особенно пленных, уподобляло евреев матросам на кораблях, едущим в бурю по взволнованному морю, когда каждый вал последнего легко мог и угрожал потопить их слабое судно. Но Господь спас их из этой пучины и благополучно доставил до желанной пристани, до Палестины.

31Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

32Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

33Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

34Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

Тумачење, ст. 33–34 (на руском)

. Картина состояния опустошенной войнами и врагами Палестины. По обычаям ведения войны в древнем мире вся неприятельская страна с ее источниками, полями, лесами, колодцами, а не только одни воины, подвергались опустошенно, а потому там, где прежде кипела жизнь, были обработанные поля и источники, после нападения врагов появлялась пустыня, не имевшая ни источников, ни колодцев, культурные растения, без поддержки со стороны человека, погибали, а вырастали солончаковые и т. п.

35Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

37Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

Тумачење, ст. 34–38 (на руском)

. Совершенно обратное происходит теперь, когда водворились здесь прежние владельцы, начавшие с любовью и упорством обрабатывать заброшенные поля: Палестина снова зацвела и Господь наградил тружеников обильным урожаем.

39Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.

Тумачење, ст. 39–43 (на руском)

. Прежние поработители, т. е. вавилоняне гибнут, а праведник, т. е. еврейский народ, восстановляется. Во всей этой истории пленения и изведения из плена ясно видна рука Господа, покровительствующего благочестивым, поэтому при наблюдении за ходом исторических событий как из жизни евреев, так и современных языческих монархий, праведник радуется, а нечестивый молчит, и кто мудр, тот не может не видеть здесь проявлений Божественной милости.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).