Дан 24 од 30

Пс 109:1–115:18

109:1 Боже, славо моја, немој мучати,

109:2 Јер се уста безбожника и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивијем.

109:3 Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме ни за што.

109:4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

109:5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

109:6 Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

109:7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех.

109:8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

109:9 Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

109:10 Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина.

109:11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

109:12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

109:13 Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име њихово.

109:14 Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.

109:15 Нека буду свагда пред Господом, и он нека истријеби спомен њихов на земљи;

109:16 Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.

109:17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

109:18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

109:19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

109:20 Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

109:21 А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

109:22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

109:23 Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.

109:24 Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.

109:25 Постадох потсмијех њима; видећи ме машу главом својом.

109:26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

109:27 Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио.

109:28 Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује.

109:29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

109:30 Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га,

109:31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.

110:1 Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.

110:2 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

110:3 У дан рата твојега народ је твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, така је у тебе младост твоја.

110:4 Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довијека по реду Мелхиседекову.

110:5 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гњева својега цареве;

110:6 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

110:7 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.

111:1 Хвалим те, Господе, од свега срца на вијећу праведничком и на сабору.

111:2 Велика су дјела Господња, драга свима који их љубе.

111:3 Дјело је његово слава и красота, и правда његова траје довијека.

111:4 Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.

111:5 Храну даје онима који га се боје, памти увијек завјет свој.

111:6 Силу дјела својих јавио је народу својему давши им нашљедство народа.

111:7 Дјела су руку његовијех истина и правда; вјерне су све заповијести његове;

111:8 Тврде су за вавијек вијека, основане на истини и правди.

111:9 Избављење посла народу својему; постави зававијек завјет свој. Име је његово свето, и ваља му се клањати.

111:10 Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала његова траје довијека.

112:1 Благо човјеку који се боји Господа, коме су веома омиљеле заповијести његове.

112:2 Силно ће бити на земљи сјеме његово, род праведнички биће благословен.

112:3 Обиље је и богатство у дому његову, и правда његова траје довијека.

112:4 У тами сјаје видјело праведницима од доброга, милостивога и праведнога.

112:5 Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу ријечима својим на суду.

112:6 Јер неће посрнути довијека, праведник ће се спомињати увијек.

112:7 Не боји се зла гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

112:8 Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видјеће како падају непријатељи његови.

112:9 Просипа, даје убогима; правда његова траје довијека, рог се његов узвишује у слави.

112:10 Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.

113:1 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,

113:2 Да буде име Господње благословено отсад и довијека.

113:3 Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње.

113:4 Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава његова.

113:5 Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини;

113:6 Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи;

113:7 Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;

113:8 И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његову;

113:9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!

114:1 Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега,

114:2 Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова.

114:3 Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг.

114:4 Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

114:5 Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

114:6 Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?

114:7 Пред лицем Господњим дркћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева.

114:8 Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

115:1 Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.

115:2 Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов?

115:3 Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

115:4 Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.

115:5 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

115:6 Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

115:7 Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега.

115:8 Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

115:9 Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:10 Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:12 Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

115:13 Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

115:14 Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

115:15 Господ да вас благослови, творац неба и земље!

115:16 Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим.

115:17 Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи.

115:18 Него ћемо ми благосиљати Господа отсад и довијека. Алилуја!