Дан 25 од 30

Пс 116:1–119:55

116:1 Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;

116:2 Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу га у све дане своје призивати.

116:3 Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

116:4 Али призвах име Господње: Господе! избави душу моју!

116:5 Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;

116:6 Чува просте Господ; бијах у невољи, и поможе ми.

116:7 Врати се душо моја, у мир свој! јер је Господ добротвор твој!

116:8 Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.

116:9 Ходићу пред лицем Господњим по земљи живијех.

116:10 Вјеровах кад говорих: у љутој сам невољи.

116:11 Рекох у сметњи својој: сваки је човјек лажа.

116:12 Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?

116:13 Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.

116:14 Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем.

116:15 Скупа је пред Господом смрт светаца његовијех.

116:16 О Господе! ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове моје.

116:17 Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу.

116:18 Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем,

116:19 У двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!

117:1 Хвалите Господа сви народи, славите га сва племена;

117:2 Јер је велика милост његова к нама, и истина Господња траје довијека. Алилуја!

118:1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

118:2 Нека рече Израиљ да је довијека милост његова;

118:3 Нека рече дом Аронов да је довијека милост његова;

118:4 Нека реку сви који се боје Господа да је довијека милост његова.

118:5 Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ.

118:6 Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

118:7 Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

118:8 Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човјека;

118:9 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

118:10 Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

118:11 Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

118:12 Опколише ме као пчеле сат, и уласише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.

118:13 Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

118:14 Господ је хвала моја и пјесма; он ми постаде спаситељ.

118:15 Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "десница Господња даје силу;

118:16 Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

118:17 Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња.

118:18 Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

118:19 Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

118:20 "Ево врата Господња, на која улазе праведници!"

118:21 Хвалим те, што си ме услишио, и постао ми спаситељ.

118:22 Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

118:23 То би од Господа и дивно је у нашим очима.

118:24 Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

118:25 О Господе, помози! о Господе, дај да буде у напредак!

118:26 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.

118:27 Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику.

118:28 Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвишујем.

118:29 Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довијека.

119:1 Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

119:2 Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га;

119:3 Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем!

119:4 Ти си дао заповијести своје, да се чувају добро.

119:5 Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје!

119:6 Онда се не бих постидио, пазећи на заповијести твоје;

119:7 Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим.

119:8 Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем.

119:9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима.

119:10 Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих.

119:11 У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим.

119:12 Благословен си, Господе! научи ме наредбама својим.

119:13 Устима својим јављам све судове уста твојих.

119:14 На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство.

119:15 О заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје.

119:16 Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје.

119:17 Учини милост слузи својему, да бих живио и чувао ријеч твоју.

119:18 Отвори очи моје, да бих видио чудеса закона твојега;

119:19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих.

119:20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.

119:21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих.

119:22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.

119:23 Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.

119:24 Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји.

119:25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој.

119:26 Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

119:27 Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.

119:28 Сузе пролива душа моја од туге, откријепи ме по ријечи својој.

119:29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

119:30 Пут истини избрах, законе твоје тражим.

119:31 Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.

119:32 Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје.

119:33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

119:34 Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем.

119:35 Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела.

119:36 Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

119:37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

119:38 Испуни слузи својему ријеч своју да те се боји.

119:39 Уклони руг мој, којега се плашим; јер су судови твоји благи.

119:40 Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме.

119:41 Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој.

119:42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у ријеч твоју.

119:43 Немој узети нигда од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје.

119:44 И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка.

119:45 Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје.

119:46 Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети.

119:47 Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим.

119:48 Руке своје пружам к заповијестима твојим, које љубим, и размишљам о наредбама твојим.

119:49 Опомени се ријечи своје к слузи својему, на коју си ми заповједио да се ослањам.

119:50 У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава.

119:51 Охоли ми се ругају веома; али ја не отступам од закона твојега.

119:52 Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се.

119:53 Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.

119:54 Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем.

119:55 Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.