Дан 16 од 30
Пс 75:1–78:72 · око 7 мин
75:1 Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име твоје. За тебе казују чудеса твоја.
75:2 "Кад видим да је вријеме, судићу право.
75:3 Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине."
75:4 Кажем хвалишама: не хвалите се, и безаконицима: не дижите рога.
75:5 Не дижите у вис рога својега, не говорите тврдоглаво.
75:6 Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;
75:7 Него је Бог судија, једнога понижује а другога узвишује.
75:8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи.
75:9 А ја ћу казивати довијека, пјеваћу Богу Јаковљеву.
75:10 "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."
76:1 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име његово.
76:2 У Салиму је стан његов и насеље његово на Сиону.
76:3 Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат.
76:4 Ти си свијетао; дивнији од гора хајдучких.
76:5 Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.
76:6 Од пријетње твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ.
76:7 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем твојим кад се разгњевиш?
76:8 С неба јављаш суд; земља се препада и мучи,
76:9 Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи.
76:10 И гњев људски обраћа се у славу теби, кад се једном опашеш гњевом.
76:11 Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око њега, носите даре страшноме.
76:12 Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским.
77:1 Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.
77:2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.
77:3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
77:4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
77:5 Пребрајам старе дане и године од вијекова.
77:6 Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
77:7 "Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?
77:8 Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?
77:9 Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?"
77:10 И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега.
77:11 Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.
77:12 Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;
77:13 Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
77:14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
77:15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
77:16 Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
77:17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.
77:18 Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше.
77:19 По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.
77:20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
78:1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.
78:2 Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.
78:3 Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
78:4 Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио.
78:5 Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;
78:6 Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци
78:7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;
78:8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.
78:9 Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.
78:10 Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити.
78:11 Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао,
78:12 Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;
78:13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
78:14 И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;
78:15 Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
78:16 Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.
78:17 Али они још једнако гријешише њему, и гњевише вишњега у пустињи.
78:18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
78:19 И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
78:20 Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?
78:21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.
78:22 Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.
78:23 Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,
78:24 И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.
78:25 Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.
78:26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
78:27 И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;
78:28 Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.
78:29 И наједоше се и даде им што су жељели.
78:30 Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,
78:31 Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
78:32 Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем.
78:33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
78:34 Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога;
78:35 И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.
78:36 Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.
78:37 А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову.
78:38 Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје.
78:39 Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.
78:40 Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!
78:41 Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.
78:42 Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље,
78:43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
78:44 И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
78:45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
78:46 Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
78:47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
78:48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
78:49 Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.
78:50 Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.
78:51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.
78:52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
78:53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
78:54 И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова.
78:55 Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.
78:56 Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.
78:57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
78:58 Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.
78:59 Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.
78:60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.
78:61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
78:62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.
78:63 Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;
78:64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
78:65 Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
78:66 И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.
78:67 И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.
78:68 Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље.
78:69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека.
78:70 И изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих,
78:71 И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља.
78:72 И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.