Дан 27 од 30
Пс 120:1–130:8 · око 5 мин
120:1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
120:2 Господе! избави душу моју од уста лажљивијех и од језика лукавога.
120:3 Шта ће ти дати и шта ће ти принијети језик лукави?
120:4 Он је као оштре стријеле у јакога, као угљевље смреково.
120:5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора Кидарских.
120:6 Дуго је живјела душа моја с онима који мрзе на мир.
120:7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
121:1 Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?
121:2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.
121:3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.
121:4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.
121:5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.
121:6 Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.
121:7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.
121:8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.
122:1 Обрадовах се кад ми рекоше: хајдемо у дом Господњи!
122:2 Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!
122:3 Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.
122:4 Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.
122:5 Ондје стоје пријестоли судски, пријестоли дома Давидова.
122:6 Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе тебе!
122:7 Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!
122:8 Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: мир ти!
122:9 Ради дома Господа Бога нашега желим ти добро.
123:1 К теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
123:2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њиховијех, као очи слушкињине у руку госпође њезине, тако су очи наше у Господа Бога нашега, док се смилује на нас.
123:3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;
123:4 Довољно се напитала душа наша руга од поноситијех, и срамоте од охолијех.
124:1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,
124:2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,
124:3 Живе би нас прождрли, кад се распали гњев њихов на нас;
124:4 Потопила би нас вода, ријека би покрила душу нашу;
124:5 Покрила би душу нашу силна вода.
124:6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу!
124:7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.
124:8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.
125:1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помјеша се, остаје довијека.
125:2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа својега отсад и довијека.
125:3 Јер неће остати скиптар безбожнички над дијелом праведничким, да не би праведници пружили своје на безакоње.
125:4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.
125:5 А који сврћу на криве путе, отјераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!
126:1 Кад враћаше Господ робље Сионско, бијасмо као у сну.
126:2 Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: велико дјело чини Господ на њима.
126:3 Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.
126:4 Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.
126:5 Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.
126:6 Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.
127:1 Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.
127:2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.
127:3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.
127:4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.
127:5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.
128:1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!
128:2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.
128:3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.
128:4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.
128:5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;
128:6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!
129:1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
129:2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
129:3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
129:4 Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.
129:5 Постидјеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
129:6 Биће као трава на крововима, која се сасушује прије него се почупа,
129:7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
129:8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! благосиљамо вас именом Господњим."
130:1 Из дубине вичем к теби, Господе!
130:2 Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.
130:3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?
130:4 Али је у тебе праштање, да би те се бојали.
130:5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.
130:6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
130:7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.
130:8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.