Дан 28 од 30

Пс 131:1–138:8

131:1 Господе! не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

131:2 Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.

131:3 Нек се узда Израиљ у Господа отсад и довијека.

132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,

132:2 Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:

132:3 "Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;

132:4 Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;

132:5 Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву."

132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.

132:7 Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.

132:8 Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.

132:9 Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.

132:10 Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.

132:11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.

132:12 Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.

132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.

132:14 Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело.

132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.

132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.

132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.

133:1 Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!

133:2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

133:3 Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.

134:1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.

134:2 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.

134:3 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.

135:1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

135:2 Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашега.

135:3 Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену његову, јер је слатко.

135:4 Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

135:5 Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свијех богова.

135:6 Што год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свима безданима.

135:7 Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи вјетар из стаја његовијех.

135:8 Он поби првенце у Мисиру од човјека до живинчета.

135:9 Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свијем слугама његовијем.

135:10 Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

135:11 Сиона, цара Аморејскога и Ога, цара Васанскога, и сва царства Хананска;

135:12 И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу својему.

135:13 Господе! име је твоје вјечно; Господе! спомен је твој од кољена до кољена.

135:14 Јер ће судити Господ народу својему, и на слуге своје смиловаће се.

135:15 Идоли су незнабожачки сребро и злато, дјело руку човјечијих;

135:16 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

135:17 Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховијем.

135:18 Какви су они онаки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

135:19 Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

135:20 Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

135:21 Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!

136:1 Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;

136:2 Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.

136:3 Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова;

136:4 Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова;

136:5 Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова;

136:6 Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова;

136:7 Створио велика видјела; јер је довијека милост његова;

136:8 Сунце, да управља даном; јер је довијека милост његова;

136:9 Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост његова;

136:10 Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;

136:11 Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова;

136:12 Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова;

136:13 Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост његова;

136:14 И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова;

136:15 А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост његова;

136:16 Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова;

136:17 Поби цареве велике; јер је довијека милост његова;

136:18 И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова;

136:19 Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост његова;

136:20 И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;

136:21 И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова;

136:22 У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;

136:23 Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;

136:24 И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;

136:25 Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;

136:26 Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.

137:1 На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

137:2 О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.

137:3 Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише да се веселимо: "пјевајте нам пјесму Сионску."

137:4 Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?

137:5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

137:6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.

137:7 Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кад говорише: раскопајте, раскопајте га до темеља.

137:8 Кћери Вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!

137:9 Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.

138:1 Славим те, Господе, од свега срца својега, пред боговима пјевам теби.

138:2 Поклањам се пред светом црквом твојом, и славим име твоје, за доброту твоју и за истину твоју; јер си по сваком имену свом подигао ријеч своју.

138:3 У дан, у који зазвах, ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

138:4 Славиће те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују ријечи уста твојих;

138:5 И пјеваће путове Господње, јер је велика слава Господња.

138:6 Јер је висок Господ, и види нискога, и високога издалека познаје.

138:7 Ако пођем у тузи, ти ћеш ме оживити; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница твоја.

138:8 Господ ће свршити за мене. Господе! милост је твоја довијека; дјела руку својих не остављај.