Дан 1 од 365

1 Мој 1:1–2:25

1:1 У почетку створи Бог небо и земљу.

1:2 А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

1:3 И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.

1:4 И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.

1:5 И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

1:6 Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

1:7 И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

1:8 А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

1:9 Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.

1:10 И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

1:11 Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

1:12 И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.

1:13 И би вече и би јутро, дан трећи.

1:14 Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

1:15 И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

1:16 И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

1:17 И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

1:18 И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.

1:19 И би вече и би јутро, дан четврти.

1:20 Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

1:21 И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

1:22 И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

1:23 И би вече и би јутро, дан пети.

1:24 Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

1:25 И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

1:26 Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

1:27 И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

1:28 И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.

1:29 И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

1:30 А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

1:31 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

2:1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

2:2 И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;

2:3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;

2:4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

2:5 И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,

2:6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

2:7 А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.

2:8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.

2:9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

2:10 А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.

2:11 Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата,

2:12 И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха.

2:13 А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске.

2:14 А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат.

2:15 И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.

2:16 И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту;

2:17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.

2:18 И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.

2:19 Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

2:20 И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

2:21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;

2:22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

2:23 А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.

2:24 За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

2:25 А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.

Мт 1:1–25

1 Племе Исуса Христа, сина Давида Авраамова сина.

2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.

4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

6 А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријницом.

7 А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

10 А Езекија роди Манасију. а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

11 А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби Вавилонској.

12 А по сеоби Вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавеља.

13 А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.

14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

15 А Елиуд роди Елеазара. а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозванога Христа.

17 Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе Вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе Вавилонске до Христа, кољена четрнаест.

18 А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нијесу били састали, нађе се да је она трудна од Духа светога.

19 А Јосиф муж њезин, будући побожан, не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

20 Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што је у њој зачело од Духа је светога.

21 Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

22 А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори:

23 Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануило, које ће рећи: с нама Бог.

24 Кад се Јосих пробуди од сна, учини како му је заповједио анђео Господњи, и узме жену своју.

25 И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус.

Пс 1:1–6

1 Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи,

2 Него му је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан и ноћ!

3 Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што год ради, у свему напредује.

4 Нијесу таки безбожници, него су као прах који расипа вјетар.

5 Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грјешници на збору праведничком.

6 Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.