Дан 2 од 365

1 Мој 3:1–5:32

3:1 Али змија бјеше лукава мимо све звијери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?

3:2 А жена рече змији: ми једемо рода са свакога дрвета у врту;

3:3 Само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

3:4 А змија рече жени: нећете ви умријети;

3:5 Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.

3:6 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси.

3:7 Тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче.

3:8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

3:9 А Господ Бог викну Адама и рече му: гдје си?

3:10 А он рече: чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

3:11 А Бог рече: ко ти каза да си го? да нијеси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

3:12 А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

3:13 А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија ме превари, те једох.

3:14 Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

3:15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.

3:16 А жени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар.

3:17 Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којега сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека;

3:18 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

3:19 Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

3:20 И Адам надједе жени својој име Јева, зато што је она мати свјема живима.

3:21 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.

3:22 И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи.

3:23 И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

3:24 И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

4:1 Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа.

4:2 И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.

4:3 А послије некога времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога;

4:4 А и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,

4:5 А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промијени.

4:6 Тада рече Господ Кајину: што се срдиш? што ли ти се лице промијени?

4:7 Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? а кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

4:8 Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га.

4:9 Тада рече Господ Кајину: гдје ти је брат Авељ? А он одговори: не знам; зар сам ја чувар брата својега?

4:10 А Бог рече: шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени.

4:11 И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.

4:12 Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.

4:13 А Кајин рече Господу: кривица је моја велика да ми се не може опростити.

4:14 Ево ме тјераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

4:15 А Господ му рече: за то ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

4:16 И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему.

4:17 И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох.

4:18 А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

4:19 И узе Ламех двије жене: једној бјеше име Ада а другој Села.

4:20 И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

4:21 А брату његову бјеше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

4:22 А и Села роди Товела, који бјеше вјешт ковати свашта од мједи и од гвожђа; а сестра Товелу бјеше Ноема.

4:23 И рече Ламех својима женама, Ади и Сели: чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте ријечи моје: убићу човјека за рану своју и младића за масницу своју.

4:24 Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

4:25 А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надје му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, којега уби Кајин.

4:26 И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

5:1 Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човјека, по обличју својему створи га.

5:2 Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човјек, кад бише створени.

5:3 И поживје Адам сто и тридесет година, и роди сина по обличју својему, као што је он, и надједе му име Сит.

5:4 А родив Сита поживје Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери;

5:5 Тако поживје Адам свега девет стотина и тридесет година; и умрије.

5:6 А Сит поживје сто и пет година, и роди Еноса;

5:7 А родив Еноса поживје Сит осам стотина и седам година, рађајући синове и кћери;

5:8 Тако поживје Сит свега девет стотина и дванаест година; и умрије.

5:9 А Енос поживје деведесет година, и роди Кајинана;

5:10 А родив Кајинана поживје Енос осам стотина и петнаест година, рађајући синове и кћери;

5:11 Тако поживје Енос свега девет стотина и пет година; и умрије.

5:12 А Кајинан поживје седамдесет година, и роди Малелеила;

5:13 А родив Малелеила поживје Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери;

5:14 Тако поживје Кајинан свега девет стотина и десет година; и умрије.

5:15 А Малелеило поживје шездесет и пет година, и роди Јареда;

5:16 А родив Јареда поживје Малелеило осам стотина и тридесет година, рађајући синове и кћери;

5:17 Тако поживје Малелеило свега осам стотина и деведесет и пет година; и умрије.

5:18 А Јаред поживје сто и шездесет и двије године, и роди Еноха;

5:19 А родив Еноха поживје Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери;

5:20 Тако поживје Јаред свега девет стотина и шездесет и двије године, и умрије.

5:21 А Енох поживје шездесет и пет година, и роди Матусала;

5:22 А родив Матусала поживје Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери;

5:23 Тако поживје Енох свега триста и шездесет и пет година;

5:24 И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га, јер га узе Бог.

5:25 А Матусал поживје сто и осамдесет и седам година, и роди Ламеха;

5:26 А родив Ламеха поживје Матусал седам стотина и осамдесет и двије године, рађајући синове и кћери;

5:27 Тако поживје Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умрије.

5:28 А Ламех поживје сто и осамдесет и двије године, и роди сина,

5:29 И надједе му име Ноје говорећи: овај ће нас одморити од посала наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ.

5:30 А родив Ноја поживје Ламех пет стотина и деведесет и пет година, рађајући синове и кћери;

5:31 Тако поживје Ламех свега седам стотина и седамдесет и седам година; и умрије.

5:32 А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.

Мт 2:1–23

1 А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

2 Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.

3 Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

4 И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: гдје ће се родити Христос?

5 А они му рекоше: у Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао:

6 И ти Витлејеме, земљо Јудина! ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

7 Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда.

8 И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

9 И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.

10 А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости.

11 И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.

12 И примивши у сну заповијест да се не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу.

13 А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

14 И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.

15 И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.

16 Тада Ирод кад видје да су га мудраци преварили, разгњеви се врло и посла те побише сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

17 Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:

18 Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахиља плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема.

19 А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

20 И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.

21 И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

22 Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.

23 И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

Приче 1:1–9

1 Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,

2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне,

3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

6 Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове.

7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

8 Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје.

9 Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.