Дан 3 од 365

1 Мој 6:1–7:24

6:1 А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

6:2 Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.

6:3 А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.

6:4 А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.

6:5 И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,

6:6 Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.

6:7 И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

6:8 Али Ноје нађе милост пред Господом.

6:9 Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

6:10 И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

6:11 А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

6:12 И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.

6:13 И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

6:14 Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

6:15 И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

6:16 Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

6:17 Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.

6:18 Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

6:19 И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

6:20 Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

6:21 И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.

6:22 И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.

7:1 И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.

7:2 Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,

7:3 Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.

7:4 Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.

7:5 И Ноје учини све што му заповједи Господ.

7:6 А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

7:7 И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

7:8 Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

7:9 Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.

7:10 А у седми дан дође потоп на земљу.

7:11 Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;

7:12 И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

7:13 Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;

7:14 Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила.

7:15 Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа,

7:16 Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.

7:17 И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

7:18 И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

7:19 И наваљиваше вода све већма по земљи, и покори сва највиша брда што су под цијелијем небом.

7:20 Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

7:21 Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

7:22 Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.

7:23 И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.

7:24 И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.

Мт 3:1–17

1 У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи Јудејској.

2 И говораше: покајте се, јер се приближи царство небеско.

3 Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија гдје каже: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господу, и поравните стазе његове.

4 А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова бијаше скакавци и мед дивљи.

5 Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина Јорданска.

6 И он их кршћаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.

7 А кад видје (Јован) многе фарисеје и садукеје гдје иду да их крсти, рече им: породи аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде?

8 Родите дакле род достојан покајања.

9 И не мислите и не говорите у себи: имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму.

10 Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.

11 Ја дакле кршћавам вас водом за покајање; а онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нијесам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

12 Њему је лопата у руци његовој, па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

13 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

14 А Јован брањаше му говорећи: ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?

15 А Исус одговори и рече му: остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га.

16 И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и дође на њега.

17 И гле, глас с неба који говори: ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.

Пс 2:1–12

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

5 Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

6 "Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

7 Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!