Дан 125 од 365

Суд 6:1–7:25

6:1 А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.

6:2 И осили рука Мадијанска над Израиљем, те од страха Мадијанскога начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

6:3 И кад би Израиљци посијали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

6:4 И ставши у око против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.

6:5 Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не бјеше броја њима и камилама њиховијем, и долазећи у земљу пустошаху је.

6:6 Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.

6:7 А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

6:8 Господ посла пророка синовима Израиљевијем, а он им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропскога,

6:9 И избавио сам вас из руке Мисирске и из руке свијех онијех који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.

6:10 Пак вам рекох: ја сам Господ Бог ваш, на бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте гласа мојега.

6:11 Потом дође анђео Господњи и сједе под храстом у Офри који бијаше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон врсијаше пшеницу на гумну, да би побјегао с њом од Мадијана.

6:12 И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

6:13 А Гедеон му рече: о господару мој! кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? и гдје су сва чудеса његова, која нам приповиједаше оци наши говорећи: није ли нас Господ извео из Мисира? а сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.

6:14 А Господ га погледа и рече му: иди у тој сили својој, и избавићеш Израиља из руку Мадијанских. Не послах ли те?

6:15 А он му рече: о Господе, чим ћу избавити Израиљ? ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијину, а ја сам најмањи у дому оца својега.

6:16 Тада му рече Господ: ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога.

6:17 А Гедеон му рече: ако сам нашао милост пред тобом, дај ми знак да ти говориш са мном.

6:18 Немој отићи одавде докле се ја не вратим к теби и донесем дар свој и ставим преда те. А он рече: чекаћу докле се вратиш.

6:19 Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хљебове пријесне, и метну месо у котарицу а јуху у лонац, и донесе му под храст, и постави.

6:20 А анђео Божји рече му: узми то месо и те хљебове пријесне, и метни на ону стијену, а јуху пролиј. И он учини тако.

6:21 Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му бјеше у руци и дотаче се меса и хљебова пријеснијех; и подиже се огањ са стијене и спали месо и хљебове пријесне. И анђео Господњи отиде испред очију његових.

6:22 А Гедеон видјећи да бјеше анђео Господњи, рече: ах Господе Боже! зато ли видјех анђела Господњега лицем к лицу?

6:23 А Господ му рече: буди миран, не бој се, нећеш умријети.

6:24 И Гедеон начини ондје олтар Господу, и назва га мир Господњи. Стоји и данас у Офри Авијезеритској.

6:25 И исту ноћ рече му Господ: узми јунца, који је оца твојега, јунца другога од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исијеци луг који је код њега.

6:26 И начини олтар Господу Богу својему наврх ове стијене, на згодну мјесту, па онда узми другога јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима онога луга који исијечеш.

6:27 Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповједи Господ; али се бојаше дома оца својега и мјештана, те не учини дању него учини ноћу.

6:28 А кад ујутру усташе мјештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исјечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.

6:29 И рекоше један другому: ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то.

6:30 Па рекоше мјештани Јоасу: изведи сина својега да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исијече луг код њега.

6:31 А Јоас рече свјема који стајаху око њега: ви ли хоћете да браните Вала? ви ли хоћете да га избавите? ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.

6:32 И прозва га онога дана Јеровал говорећи: нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар.

6:33 А сви Мадијани и Амалици и источни народ бијаху се скупили и прешавши преко Јордана бијаху стали у око у долини Језраелу.

6:34 А дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову.

6:35 И посла гласнике по свему племену Манасијину, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изидоше пред њих.

6:36 Тада рече Гедеон Богу: ако ћеш ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,

6:37 Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи сухо, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.

6:38 И би тако; јер кад уста сјутрадан, исциједи руно, и истече роса из руна пуна здјела.

6:39 Опет рече Гедеон Богу: немој се гњевити на ме, да проговорим још једном; да обидем руном још једном, нека буде само руно сухо, а по свој земљи нека буде роса.

6:40 И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно сухо а по свој земљи би роса.

7:1 И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што бијаше с њим, и стадоше у око код извора Арода; а војска Мадијанска бјеше му са сјевера крај горе Мореха у долини.

7:2 А Господ рече Гедеону: много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијана у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: моја ме рука избави.

7:3 Него сада огласи да чује народ и реци: ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и двије тисуће; а десет тисућа оста.

7:4 Опет рече Господ Гедеону: још је много народа; сведи их на воду, и ондје ћу ти их пребрати; за којега ти год речем: тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год речем: тај нека не иде с тобом, нека не иде.

7:5 И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и свакога који клекне на колена да пије.

7:6 И онијех који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, бјеше три стотине људи; а сав остали народ клече на кољена своја да пију воде.

7:7 Тада рече Господ Гедеону: с тијех триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје мјесто.

7:8 И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а онијех триста људи задржа. А око Мадијански бијаше ниже њега у долини.

7:9 И ону ноћ рече му Господ: устани, сиђи у око, јер ти га дадох у руке.

7:10 Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у око са Фуром момком својим,

7:11 И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на око. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која бијаше у околу.

7:12 А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их бјеше много; и камилама њиховијем не бјеше броја; бјеше их много као пијеска по бријегу морском,

7:13 И кад дође Гедеон, а то један приповиједаше другу својему сан, и говораше: гле, усних, а то печен хљеб јечмен котрљаше се к околу Мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори.

7:14 А друг му одговори и рече: то није друго него мач Гедеона сина Јоасова човјека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај око.

7:15 И кад Гедеон чу како онај приповједи сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у око Израиљски и рече: устајте, јер вам даде Господ у руке око Мадијански.

7:16 Потом раздијели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан.

7:17 И рече им: на мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај окола, па шта ја ушчиним, то чините.

7:18 Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега окола, и вичите: мач Господњи и Гедеонов.

7:19 И дође Гедеон и сто људи што бијаху с њим на крај окола, у почетак средње страже, истом бијаху промијенили стражу; а они затрубише у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама.

7:20 Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у лијевој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: мач Господњи и Гедеонов.

7:21 И стадоше сваки на свом мјесту око војске; а сва се војска смете и стадоше викати и бјежати.

7:22 А кад затрубише у трубе онијех три стотине, Господ обрати мач свакоме на друга његова по свему околу, те побјеже војска до Вет-Асете, у Зерерат, до обале Авел-меолске код Тавата.

7:23 А Израиљци из племена Нефталимова и Асирова и из свега племена Манасијина стекоше се и гонише Мадијане.

7:24 И Гедеон посла гласнике по свој гори Јефремовој говорећи: сиђите пред Мадијане и ухватите им воде до Ветваре дуж Јордана. И стекоше се сви људи из племена Јефремова и ухватише воде до Ветваре дуж Јордана.

7:25 И ухватише два кнеза Мадијанска, Орива и Зива, и убише Орива на стијени Оривовој, а Зива убише код тијеска Зивова; и гонише Мадијане, и донесоше главу Оривову и Зивову ка Гедеону преко Јордана.

Лк 23:24–56

24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

25 И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

26 И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

27 А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

28 А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

30 Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.

31 Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?

32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.

33 И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

34 А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.

35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.

36 А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,

37 И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи.

38 А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски.

39 А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама.

40 А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.

42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.

43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

44 А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.

45 И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола.

46 И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

47 А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник.

48 И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.

49 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово.

50 И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан,

51 (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега,

52 Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.

53 И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.

54 И дан бијаше петак, и субота освиташе.

55 А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.

56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

Пс 53:1–54:7

1 Боже! именом својим помози ми, и крјепошћу својом одбрани ме на суду.

2 Боже! услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих.

3 Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

4 Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.

5 Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истријебиће их.

6 Радо ћу принијети жртву, прославићу име твоје, Господе, јер је добро.

7 Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.