Дан 124 од 365

Суд 5:1–31

1 И у тај дан пјева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

2 Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

3 Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу пјевати, попијеваћу Господу Богу Израиљеву.

4 Господе! кад си слазио са Сира, кад си ишао из поља Едомскога, земља се тресијаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

5 Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевијем.

6 За времена Самегара сина Анатова, за времена Јаиљина неста путова, и који иђаху стазама, иђаху кривијем путовима.

7 Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

8 Он изабра нове богове, тада рат бијаше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет тисућа у Израиљу?

9 Срце се моје привило к управитељима Израиљевијем, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

10 Који јашете на бијелијем магарицама, који сједите у суду и који ходите по путовима, приповиједајте.

11 Престала је праска стрељачка на мјестима гдје се вода црпе; ондје нека приповиједају правду Господњу, правду к селима његовијем у Израиљу; тада ће народ Господњи слазити на врата.

12 Устани, устани, Деворо; устани, устани, запјевај пјесму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

13 Сада ће потлачени обладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

14 Из Јефрема изиде коријен њихов на Амалике; за тобом бјеше Венијамин с народом твојим; од Махира изидоше који постављају законе, а од Завулона писари.

15 И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.

16 Што си сједио међу торовима слушајући како блеје стада? У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.

17 Галад оста с ону страну Јордана; а Дан што се забави код лађа? Асир зашто сједе на бријегу морском и у кршевима својим оста?

18 Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

19 Дођоше цареви, бише се; бише се цареви Ханански у Танаху на води Мегидској; али ни мрве сребра не добише.

20 С неба се војева, звијезде с мјеста својих војеваше на Сисару.

21 Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

22 Тада изотпадаше коњма копита од тјерања јунака њиховијех.

23 Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.

24 Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.

25 Заиска воде, млијека му даде, у господској здјели донесе му повлаку.

26 Лијевом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слијепе очи.

27 Међу ноге њезине сави се, паде, лежа; међу ноге њезине сави се, паде; гдје се сави, ондје паде мртав.

28 С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: што се тако дуго не враћају кола његова? што се тако полако мичу точкови кола његовијех?

29 Најмудрије између дворкиња њезинијех одговараху јој, а и сама одговараше себи:

30 Нијесу ли нашли? не дијеле ли плијен? по једну дјевојку, по двије дјевојке на свакога. Плијен шарен Сисари, плијен шарен, везен; шарен, везен с обје стране, око врата онима који заплијенише.

31 Тако да изгину сви непријатељи твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.

Лк 23:1–23

1 И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.

2 И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

3 А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

4 А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.

5 А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

6 А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац?

7 И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана.

8 А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.

9 И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.

10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га.

11 А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.

12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.

13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

14 Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите;

15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

16 Дакле да га избијем па да пустим.

17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.

18 Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;

19 Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

20 А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.

21 А они викаху говорећи: распни га, распни.

22 А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим.

23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.

Приче 28:12–20

12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.

13 Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

14 Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

15 Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.

16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.

17 Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.

18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.

19 Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

20 Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.