Дан 123 од 365

Суд 3:1–4:24

3:1 А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове Хананске,

3:2 Да би барем натражје синова Израиљевијех знало и разумијело што је рат, барем они који од прије нијесу знали:

3:3 Пет кнежевина Филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.

3:4 Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповијести Господње, које је заповједио оцима њиховијем преко Мојсија.

3:5 И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.

3:6 И жењаху се кћерима њиховијем и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховијем.

3:7 И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога својега и служаху Валима и луговима.

3:8 Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару Месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.

3:9 Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевијем да их избави, Готонила сина Кенезова, млађега брата Халевова,

3:10 И бијаше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиде на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара Месопотамскога; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.

3:11 И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.

3:12 А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона цара Моавскога на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.

3:13 Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

3:14 И синови Израиљеви служише Еглону цару Моавском осамнаест година.

3:15 Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминова, човјека који бијаше љевак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару Моавском.

3:16 А Аод начини себи мач са обје стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.

3:17 И однесе дар Еглону цару Моавском; а Еглон бјеше човјек врло дебео.

3:18 И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.

3:19 Па сам вратив се од ликова каменијех, који бијаху код Галгала, рече: имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: мучи! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.

3:20 А Аод приступи к њему; а он сјеђаше сам у љетној соби; па рече Аод: ријеч Божију имам да ти кажем. Тада он уста с пријестола.

3:21 А Аод потеже лијевом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатјера му га у трбух,

3:22 И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиде нечист.

3:23 Потом изиде Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.

3:24 А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: ваљда иде напоље у клијети до љетне собе.

3:25 И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.

3:26 А Аод докле се они забавише побјеже и прође ликове камене, и утече у Сеирот.

3:27 А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сидоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напријед.

3:28 Па им рече: хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сидоше за њим, и узеше Моавцима бродове Јорданске, и не дадијаху никоме пријећи.

3:29 И тада побише Моавце, око десет тисућа људи, све богате и храбре, и ниједан не утече.

3:30 Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.

3:31 А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.

4:1 А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.

4:2 И Господ их даде у руке Јавину цару Хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој бјеше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.

4:3 И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвозденијех кола, и веома притјешњаваше синове Израиљеве двадесет година.

4:4 У то вријеме Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.

4:5 И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.

4:6 А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимова, и рече му: није ли заповједио Господ Бог Израиљев: иди, скупи народ на гору Тавор, и узми са собом десет тисућа људи између синова Нефталимовијех и синова Завулоновијех?

4:7 Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавинова и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.

4:8 А Варак јој рече: ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.

4:9 А она рече: ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.

4:10 И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет тисућа људи; и Девора иђаше с њим.

4:11 А Евер Кенејин бјеше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијева, и бјеше разапео свој шатор код храстова Занајимских, а то је код Кедеса.

4:12 И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.

4:13 И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвозденијех, и сав народ који бијаше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.

4:14 Тада рече Девора Вараку: устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? и Варак сиђе с горе Тавора, и десет тисућа људи за њим.

4:15 И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побјеже пјешице.

4:16 А Варак потјера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрога мача, не оста ниједан.

4:17 А Сисара утече пјешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер бијаше мир међу Јавином царем Асорским и домом Евера Кенејина.

4:18 И изиде Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.

4:19 А он јој рече: дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мијех млијека и напоји га, па га покри.

4:20 А он јој рече: стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: има ли ту ко? реци: нема.

4:21 Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатјера му колац кроз слијепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умрије.

4:22 И гле, Варак тјераше Сисару, и Јаиља му изиде на сусрет, и рече му: ходи да ти покажем човјека којега тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слијепијем очима.

4:23 Тако покори Бог у онај дан Јавина цара Хананскога пред синовима Израиљевијем.

4:24 И рука синова Израиљевијех биваше све тежа Јавину цару Хананском, докле не истријебише Јавина цара Хананскога.

Лк 22:45–71

45 И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,

46 И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

47 Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је.

48 А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?

49 А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?

50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо.

51 А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.

52 А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

54 А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.

55 А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

56 Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим.

57 А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.

58 И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.

59 И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

60 А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

62 И изишавши напоље плака горко.

63 А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

64 И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари?

65 И друге многе хуле говораху на њ.

66 И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд

67 Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати.

68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

69 Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.

70 Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.

71 А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.

Приче 28:1–11

1 Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.

3 Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.

4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

5 Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.

6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.

7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.

8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закона и молитва је његова мрска.

10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.

11 Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.