Дан 126 од 365

Суд 8:1–35

1 А људи од племена Јефремова рекоше му: шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? и викаху на њ жестоко.

2 А он им рече: па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?

3 Вама је у руке дао Господ кнезове Мадијанске, Орива и Зива; па што ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.

4 А кад Гедеон дође на Јордан, пријеђе преко њега с триста људи који бјеху с њим, а бјеху уморни гонећи.

5 Па рече људима Сокоћанима: дајте неколико хљебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве Мадијанске.

6 А главари Сокотски рекоше му: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хљеба твојој војсци?

7 А Гедеон им рече: кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руку, тада ћу помлатити тјелеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.

8 И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.

9 Зато и људима Фануиљанима рече: кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.

10 А Зевеј и Салман бијаху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест тисућа, што их год оста од све војске источне; а побијенијех бијаше сто и двадесет тисућа људи који махаху мачем.

11 И отиде Гедеон преко онијех што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.

12 А Зевеј и Салман побјегоше, а он их потјера, и ухвати два цара Мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.

13 И врати се Гедеон син Јоасов из боја прије сунчанога рођаја.

14 И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове Сокотске и старјешине, седамдесет и седам људи.

15 Па кад дође к Сокоћанима, рече: ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хљеба уморнијем људима твојим?

16 И узевши старјешине онога мјеста и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.

17 И кулу Фануилску развали и поби људе тамошње.

18 Потом рече Зевеју и Салману: каки бјеху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: таки као ти; сваки бјеше као на очима као царски син.

19 А он рече: то бјеху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.

20 Тада рече Јетеру првенцу својему: устани, погуби их. Али дијете не извуче мача својега, јер се бојаше, јер бјеше још дијете.

21 Тада рече Зевеј и Салман: устани ти, уложи на нас; јер какав је човјек онака му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе мјесечиће који бијаху о вратовима камила њиховијех.

22 Потом рекоше Израиљци Гедеону: буди нам господар ти и син твој и син сина твојега, јер си нас избавио из руке Мадијанске.

23 А Гедеон им рече: нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.

24 Још им рече Гедеон: једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плијена својега. А гривне имаху златне, јер бјеху Исмаиљци.

25 И одговорише: даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плијена својега.

26 И бјеше на меру златнијех гривана што изиска тисућа и седам стотина сикала злата, осим мјесечића и ланчића и хаљина скерлетнијех, што ношаху цареви Мадијански, и осим литарова, што бијаху око врата камила њиховијех.

27 И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у својем граду Офри; и ондје сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његову замка.

28 Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевијем, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за вијека Гедеонова.

29 И отишав Јеровал син Јоасов оста у својој кући.

30 И имаше Гедеон седамдесет синова, који изидоше од бедара његовијех, јер имаше много жена.

31 И иноча његова, која бијаше у Сихему, и она му роди сина, и надје му име Авимелех.

32 Потом умрије Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца својега Авијезерита у Офри.

33 И кад умрије Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.

34 И не сјећаше се синови Израиљеви Господа Бога својега, који их је избавио из руку свијех непријатеља њиховијех унаоколо.

35 И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.

Лк 24:1–17

1 А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

2 Али нађоше камен одваљен од гроба.

3 И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.

4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;

5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?

6 Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,

7 Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.

8 И опоменуше се ријечи његовијех.

9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.

10–11 А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.

12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.

14 А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.

15 И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

16 А очи им се држаху да га не познаше.

17 А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

Приче 28:21–28

21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.

22 Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

23 Ко укорава човјека наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.

24 Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није гријех, он је друг крвнику.

25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.