Дан 135 од 365

Рута 2:1–3:18

2:1 А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.

2:2 И Рута Моавка рече Нојемини: да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: иди, кћери моја.

2:3 И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.

2:4 И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: да те благослови Господ!

2:5 Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: чија је оно младица?

2:6 А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.

2:7 И рече: да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра досада; само је мало била код куће.

2:8 Тада Воз рече Рути: чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.

2:9 Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.

2:10 Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: како нађох милост пред тобом, да ме погледаш, кад сам туђинка?

2:11 А Воз одговори и рече јој: чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије.

2:12 Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева, кад си дошла да се под крилима његовијем склониш.

2:13 А она рече: нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.

2:14 А Воз јој рече: кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

2:15 Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

2:16 Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

2:17 И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.

2:18 И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.

2:19 И рече јој свекрва: гдје си пабирчила данас? и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: име је човјеку код којега сам данас радила Воз.

2:20 А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: тај је човјек нама род, и један од осветника наших.

2:21 А Рута Моавка рече: још ми је рекао: држи се моје чељади докле не пожању све моје.

2:22 А Нојемина рече Рути снаси својој: добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама, да те не би дирали на другој њиви.

2:23 И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

3:1 Потом рече јој Нојемина свекрва њезина: кћери моја, не треба ли да ти потражим починка, да би ти добро било?

3:2 Ево, није ли нам род Воз, код којега си била са дјевојкама његовијем? ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.

3:3 Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.

3:4 Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.

3:5 А Рута јој рече: што ми год кажеш, учинићу.

3:6 И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.

3:7 А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.

3:8 А кад би око поноћи трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.

3:9 И он јој рече: ко си? Одговори: ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.

3:10 А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.

3:11 Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.

3:12 Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.

3:13 Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

3:14 И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: да се не дозна да је жена долазила на гумно.

3:15 И рече: дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

3:16 И дође свекрви својој, која јој рече: шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.

3:17 И рече: овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: немој се вратити празна к свекрви својој.

3:18 А она јој рече: почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.

Јн 5:1–14

1 А потом бјеше празник Јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2 У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Јеврејски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова,

3 У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода;

4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5 А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

6 Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав?

7 Одговори му болесни: да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене.

8 Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи.

9 И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота.

10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је субота и не ваља ти одра носити.

11 А он им одговори: који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи.

12 А они га запиташе: ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи?

13 А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту.

14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе.

Приче 30:18–33

18 Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:

19 Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.

20 Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.

21 Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:

22 Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.

23 Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.

24 Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

25 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;

26 Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

27 Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

28 Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

29 Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:

30 Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,

31 Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

32 Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

33 Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.