Дан 144 од 365

1 Сам 15:1–16:23

15:1 А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом његовијем, над Израиљем; слушај дакле ријечи Господње.

15:2 Овако вели Господ над војскама: опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.

15:3 Зато иди, и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и дјецу и што је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.

15:4 Тада Саул сазва народ, и изброји их у Телаиму, и бјеше их двјеста тисућа пјешака и десет тисућа људи од Јуде.

15:5 И дође Саул до града Амаличкога, и намјести засједу у потоку.

15:6 И рече Саул Кенејима: идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свијем синовима Израиљевијем кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.

15:7 И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.

15:8 И ухвати Агага цара Амаличкога жива, а сав народ његов поби оштријем мачем.

15:9 И Саул и народ његов поштедје Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што бијаше добро, и не хтјеше побити; него што бијаше зло и без цијене, оно побише.

15:10 Зато дође ријеч Господња к Самуилу говорећи:

15:11 Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је отступио од мене, и није извршио мојих ријечи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.

15:12 И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.

15:13 Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: благословен да си Господу! извршио сам ријеч Господњу.

15:14 А Самуило рече: каква је то блека оваца у ушима мојим? и рика волова коју чујем?

15:15 А Саул рече: од Амалика догнаше их; јер народ поштедје најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твојему; остало пак побисмо као проклето.

15:16 А Самуило рече Саулу: стани да ти кажем што ми је рекао Господ ноћас. Рече му: говори.

15:17 Тада рече Самуило: нијеси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевијем, и Господ те помаза за цара над Израиљем?

15:18 И Господ те посла на овај пут и рече: иди, побиј грјешне Амалике, и војуј на њих докле их не истријебите.

15:19 Зашто дакле не послуша гласа Господњега, него се наклопи на плијен, и учини зло пред Господом?

15:20 А Саул одговори Самуилу: та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара Амаличкога, а Амалике сам истријебио.

15:21 Него народ узе од плијена овце и волове, најбоље између проклетијех ствари, да принесе на жртву Господу Богу твојему у Галгалу.

15:22 Али Самуило рече: зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас његов? гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске.

15:23 Јер је непослушност као гријех од чарања, и непокорност као сујевјерство и идолопоклонство. Одбацио си ријеч Господњу, зато је и он тебе одбацио да не будеш више цар.

15:24 Тада рече Саул Самуилу: згријешио сам што сам преступио заповијест Господњу и твоје ријечи; јер побојах се народа и послушах глас његов.

15:25 Него сада опрости ми гријех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу.

15:26 А Самуило рече Саулу: нећу се вратити с тобом, јер си одбацио ријеч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем.

15:27 И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његова, те се одадрије.

15:28 Тада му рече Самуило: одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњему твојему, који је бољи од тебе.

15:29 И доиста јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човјек да се каје.

15:30 А он рече: згријешио сам; али ми сад учини част пред старјешинама народа мојега и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твојему.

15:31 И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.

15:32 Потом рече Самуило: доведите ми Агага цара Амаличкога. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: заиста, прошла је горчина смртна.

15:33 Али Самуило рече: како је твој мач учинио те су жене остале без дјеце, тако ће остати без дјеце твоја мајка међу женама. И исијече Самуило Агага пред Господом у Галгалу.

15:34 Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову.

15:35 И Самуило не видје више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.

16:1 А Господ рече Самуилу: докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његовијех синова изабрах себи цара.

16:2 А Самуило рече: како да идем? јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: узми са собом јуницу из говеда, па реци: дођох да принесем жртву Господу.

16:3 И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми онога кога ти кажем.

16:4 И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старјешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: јеси ли дошао добро?

16:5 А он рече: добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.

16:6 И кад дођоше видјевши Елијава рече: јамачно је пред Господом помазаник његов.

16:7 Али Господ рече Самуилу: не гледај на лице његово ни на висину раста његова, јер сам га одбацио; јер не гледам на што човјек гледа: човјек гледа што је на очима, а Господ гледа на срце.

16:8 И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: ни тога није изабрао Господ.

16:9 Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: ни тога није изабрао Господ.

16:10 Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његовијех пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: није Господ изабрао тијех.

16:11 Потом рече Самуило Јесеју: јесу ли ти то сви синови? А он рече: остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: пошљи, те га доведи, јер нећемо сједати за сто докле он не дође.

16:12 И посла, те га доведе. А бијаше смеђ, лијепијех очију и лијепа стаса. И Господ рече: устани, помажи га, јер је то.

16:13 Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тога дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.

16:14 А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.

16:15 И рекоше Саулу слуге његове: гле, сада те узнемирује зли дух Божији.

16:16 Нека господар наш заповједи слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човјека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.

16:17 И рече Саул слугама својим: потражите човјека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.

16:18 А један између слуга његовијех одговори и рече: ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који умије добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и лијеп, и Господ је с њим.

16:19 И Саул посла људе к Јесеју и поручи: пошљи ми Давида сина својега који је код оваца.

16:20 А Јесеј узе магарца и хљеба и мјешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду сину својему.

16:21 И Давид дође к Саулу и изиде преда њ, и омиље Саулу веома, те га постави да му носи оружје.

16:22 Потом посла Саул к Јесеју и поручи: нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.

16:23 И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, то би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.

Јн 8:35–59

35 А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.

36 Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.

37 Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.

38 Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.

39 Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.

40 А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио.

41 Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.

42 А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.

43 Зашто не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.

44 Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

45 А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.

46 Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?

47 Ко је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нијесте од Бога.

48 Тада одговорише Јевреји и рекоше му: не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

49 Исус одговори: у мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.

50 А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

51 Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти довијека.

52 Тада му рекоше Јевреји: сад видјесмо да је ђаво у теби: Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти довијека.

53 Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?

54 Исус одговори: ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.

55 И не познајете га, а ја га знам; и ако речем да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.

56 Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.

57 Тада му рекоше Јевреји: још ти нема педесет година, и Авраама ли си видио?

58 А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Авраам родио.

59 Тада узеше камење да баце на њ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

Пс 62:1–12

1 Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!

2 Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

3 Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

4 Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.

5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.

6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

8 Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.

9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.

10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.

12 И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.