Дан 147 од 365

1 Сам 19:1–20:42

19:1 И Саул говори Јонатану сину својему и свијем слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.

19:2 И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул отац мој тражи да те убије; него се чувај сјутра, склони се гдјегод и прикриј се.

19:3 А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца својега у пољу гдје ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и што дознам јавићу ти.

19:4 И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу својему, и рече му: да се не огријеши цар о слугу својега Давида, јер се он није огријешио о тебе, него је још врло добро за те што је чинио.

19:5 Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видио си и радовао си се; па зашто би се огријешио о крв праву и убио Давида ни за што?

19:6 И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: тако жив био Господ, неће погинути.

19:7 Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пређе.

19:8 И наста опет рат, и Давид изиде и поби се с Филијстејима, и разби их веома, те бјежаше од њега.

19:9 Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сјеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.

19:10 И Саул шћаше Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побјеже и избави се ону ноћ.

19:11 А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: ако ноћас не избавиш душе своје, ујутру ћеш погинути.

19:12 Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побјеже и избави се.

19:13 А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од костријети, и покри га хаљином.

19:14 И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: болестан је.

19:15 А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: донесите ми га у постељи да га погубим.

19:16 А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од костријети под главом му.

19:17 И рече Саул Михали: што ме тако превари и пусти непријатеља мојега да утече? А Михала рече Саулу: он ми рече: пусти ме, или ћу те убити.

19:18 Тако Давид утече и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповједи му све што му је учинио Саул. и отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.

19:19 А Саулу дође глас и рекоше му: ено Давида у Најоту у Рами.

19:20 Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видјеше збор пророка гдје пророкују а Самуило им старјешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху.

19:21 А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху, те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху.

19:22 Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: гдје је Самуило и Давид? И рекоше му: ено их у Најоту у Рами.

19:23 И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророковаше докле дође у Најот у Рами.

19:24 Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: еда ли је и Саул међу пророцима?

20:1 А Давид побјеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: шта сам учинио? каква је кривица моја? и шта сам згријешио оцу твојему, те тражи душу моју?

20:2 А он му рече: сачувај Боже! нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.

20:3 А Давид заклињући се опет рече: отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.

20:4 А Јонатан рече Давиду: шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.

20:5 И Давид рече Јонатану: ево сјутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до трећега вечера.

20:6 Ако запита за ме отац твој, ти реци: врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је ондје годишња жртва свега рода његова.

20:7 Ако рече: добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгњеви, знај да је зло наумио.

20:8 Учини дакле милост слузи својему, кад си вјеру Господњу ухватио са слугом својим; ако је кака кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу својему?

20:9 А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?

20:10 А Давид рече Јонатану: ко ће ми јавити ако ти отац одговори што је зло?

20:11 А Јонатан рече Давиду: ходи да изидемо у поље. И изидоше обојица у поље.

20:12 И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! кад искушам оца својега сјутра у ово доба или прекосјутра, и буде добро по Давида, ако не пошљем к теби и не јавим ти,

20:13 Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.

20:14 А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;

20:15 И нећеш укратити милости своје дому мојему довијека, ни онда кад Господ истријеби све непријатеље Давидове са земље.

20:16 Тако Јонатан учини вјеру с домом Давидовијем говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидовијех.

20:17 И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу

20:18 Потом рече му Јонатан: сјутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје мјесто бити празно.

20:19 А ти чекај до трећега дана, па онда отиди брзо и дођи на мјесто гдје си се био сакрио кад се ово радило, и сједи код камена Езила.

20:20 А ја ћу бацити три стријеле украј тога камена, као да гађам биљегу.

20:21 И ево послаћу момка говорећи му: иди, нађи стријеле. Ако речем момку: ето стријеле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!

20:22 Ако ли овако речем момку: ето стријеле су пред тобом тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.

20:23 А за ове ријечи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је свједок између мене и тебе довијека.

20:24 Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар сједе за сто да једе.

20:25 А кад цар сједе на своје мјесто по обичају на мјесто код зида, Јонатан уста, а Авенир сједе до Саула, а мјесто Давидово бјеше празно.

20:26 И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штогод, те није чист, зацијело није чист.

20:27 А сјутрадан, други дан мјесеца, опет бјеше празно мјесто Давидово, а Саул рече Јонатану сину својему: зашто син Јесејев не дође на објед ни јуче ни данас?

20:28 А Јонатан одговори Саулу: врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,

20:29 Рекавши: пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповједио; ако сам дакле нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев објед.

20:30 Тада се разгњеви Саул на Јонатана, те му рече: неваљали и непослушни сине! зар ја не знам да си изабрао сина Јесејева себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?

20:31 Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.

20:32 А Јонатан одговори Саулу оцу својему и рече му: зашто да се погуби? шта је учинио?

20:33 Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада видје Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.

20:34 И уста Јонатан од стола његова, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.

20:35 А кад би ујутру, изиде Јонатан у поље у вријеме како бјеше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.

20:36 И рече момку својему: трчи да ми нађеш стријеле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стријелу преко њега.

20:37 А кад дође момак до мјеста куда бјеше застријелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: није ли стријела даље напријед?

20:38 Још викну Јонатан за момком: брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стријеле, и врати се господару својему.

20:39 Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.

20:40 И Јонатан даде оружје своје момку који бијаше с њим, и рече му: иди, однеси у град.

20:41 И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.

20:42 И рече Јонатан Давиду: иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је свједок између мене и тебе и између мојега сјемена и твојега сјемена довијека.

20:43 И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.

Јн 10:1–31

1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;

2 А који улази на врата јест пастир овцама:

3 Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

4 И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

5 А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.

6 Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.

7 Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

8 Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10 Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,

12 А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их;

13 А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.

14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

15 Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.

16 И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

17 Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.

19 Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи.

20 Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?

21 Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати?

22 А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.

23 И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.

24 А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно.

25 Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.

26 Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.

27 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

28 И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

29 Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.

30 Ја и отац једно смо.

31 А Јевреји опет узеше камење да га убију.

Проп 2:12–18

12 Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човјек који би настао послије цара? што је већ учињено.

13 И видјех да је боља мудрост од лудости, као што је боља свјетлост од мрака.

14 Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такођер дознах да једнако бива свјема.

15 Зато рекох у срцу свом: мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

16 Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник довијека; јер што сада јест, све се заборавља послије, и мудрац умире као и безумник.

17 Зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

18 И омрзе ми сав труд мој око којега се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човјеку који ће настати након мене.