1. Самуиловаглава 19

Тумачење главе (на руском)

Начало открытого преследования Давида Саулом. - Бегство Давида в Раму, к пророку Самуилу.

1И Саул говори Јонатану сину својему и свијем слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Потеряв надежду погубить Давида тайно, Саул сбрасывает с себя личину последнего самообладания и открыто заявляет придворным о своих чувствах и намерениях в отношении сына Иессеева.

2И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул отац мој тражи да те убије; него се чувај сјутра, склони се гдјегод и прикриј се.

3А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца својега у пољу гдје ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и што дознам јавићу ти.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. На поле, пользуясь благодушием царя во время прогулки.

4И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу својему, и рече му: да се не огријеши цар о слугу својега Давида, јер се он није огријешио о тебе, него је још врло добро за те што је чинио.

5Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видио си и радовао си се; па зашто би се огријешио о крв праву и убио Давида ни за што?

6И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: тако жив био Господ, неће погинути.

7Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пређе.

Тумачење, ст. 6–7 (на руском)

. Наружно Саул не мог не согласиться с разумными доводами Ионафана, но в душе, конечно, оставался по-прежнему нерасположенным к Давиду.

8И наста опет рат, и Давид изиде и поби се с Филијстејима, и разби их веома, те бјежаше од њега.

9Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сјеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.

10И Саул шћаше Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побјеже и избави се ону ноћ.

11А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: ако ноћас не избавиш душе своје, ујутру ћеш погинути.

12Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побјеже и избави се.

13А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од костријети, и покри га хаљином.

14И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: болестан је.

15А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: донесите ми га у постељи да га погубим.

16А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од костријети под главом му.

17И рече Саул Михали: што ме тако превари и пусти непријатеља мојега да утече? А Михала рече Саулу: он ми рече: пусти ме, или ћу те убити.

18Тако Давид утече и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповједи му све што му је учинио Саул. и отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.

19А Саулу дође глас и рекоше му: ено Давида у Најоту у Рами.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. В Навафе, в Раме, (см. прим. к 5 ст. X гл. ). "Наваф" переводится обыкновенно как собственное имя и, вероятно, действительно употреблялось как собственное имя; но оно, по всем признакам, заключает в себе нарицательное понятие, соответствующее тому, что у нас называется "общежитием"; некоторые толкователи слово "Наваф" переводят "пастушеский дом, гостиница", а халдейский переводчик - "дом учения". Имея ввиду, что в Навафе был сонм пророков, можно думать, что Наваф был общежитием, питомником, "seminarium'oм" сынов пророческих в Раме Самуиловой (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 92-93, прим. ).

20Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видјеше збор пророка гдје пророкују а Самуило им старјешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху.

21А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху, те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху.

22Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: гдје је Самуило и Давид? И рекоше му: ено их у Најоту у Рами.

23И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророковаше докле дође у Најот у Рами.

24Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: еда ли је и Саул међу пророцима?

Тумачење, ст. 20–24 (на руском)

. И они стали пророчествовать. См. прим. к X:5. Нет ничего невозможного в том предположении, что посланные взять Давида, всей душой принадлежали несправедливо гонимому победителю филистимлян и, быть может, немало мучились внутри себя, исполняя долг повиновения Саулу. "И вот, они приходят в Раму. Со свойственным еврею чувством благоговения, смешанного со страхом, подходят к таинственному жилищу пророков, и глазам их представляется поразительное зрелище: множество мужей и юношей, с маститым старцем во главе, в торжественной позе, с вдохновленным взором, могучим, но согласным голосом поют возвышенные гимны, прославляющие величие и чудные дела Иеговы. Глубоко пораженные воины невольно останавливаются, вспоминают о деле, за которым пришли, и ими овладевает благоговейный ужас. С поразительной ясностью они видят всю неестественность, всю греховность дела, за которым явились. С сильным волнением они начали сообщать друг другу свои мысли и чувства, прославлять подвиги и благочестие Давида и в конце концов до того воодушевились, что стали верить, насколько умели, могучему хору пророков" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 95-96). Обаяние сонма пророков было настолько велико, что его не избежал и сам Саул (23-24 ст., ср. X:10-13).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).