Дан 148 од 365

1 Сам 21:1–22:23

21:1 Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: зашто си сам, и нема никога с тобом?

21:2 А Давид рече Ахимелеху свештенику: цар ми нешто заповједи, и рече ми: нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповједио. А слуге сам оправио у то и то мјесто.

21:3 Него шта имаш при руци? дај ми пет хљебова, или шта имаш.

21:4 А свештеник одговори Давиду и рече: немам при руци обичнога хљеба; него има светога хљеба; али јесу ли се момци чували од жена?

21:5 А Давид одговори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.

21:6 Тада му даде свештеник хљебове свете, јер не бјеше хљеба осим хљебова постављенијех, који бијаху узети испред Господа да се поставе хљебови топли онај дан кад се они узеше.

21:7 А ондје бијаше онај дан један од слуга Сауловијех бавећи се пред Господом, којему име бјеше Доик Идумејац, старјешина над пастирима Сауловијем.

21:8 И Давид рече Ахимелеху: имаш ли ту како копље или мач? јер ни мача својега ни оружја не понесох, јер ствар царева бијаше хитна.

21:9 А свештеник рече: овдје је мач Голијата Филистејина, којега си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другога осим њега нема овдје. А Давид рече: такога више нема, дај ми га.

21:10 Потом се подиже Давид, и побјеже онај дан од Саула, и дође к Ахису цару Гатском.

21:11 А Ахису рекоше слуге његове: није ли ово Давид цар земаљски? Нијесу ли о њему пјевали играјући и говорећи: Саул згуби своју тисућу, а Давид својих десет тисућа?

21:12 И Давид метну ове ријечи у срце своје, и побоја се веома Ахиса цара Гатскога.

21:13 И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховијем; и шараше по вратима, и бацаше пјену низ браду своју.

21:14 И Ахис рече слугама својим: ето, видите да је човјек луд; што сте ми га довели?

21:15 Зар немам доста лудијех, него ми доведосте тога да лудује преда мном? зар ће тај ући у кућу моју?

22:1 Тада Давид отиде оданде и утече у пећину Одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његова, дођоше онамо к њему.

22:2 И скупише се око њега који год бијаху у невољи и који бијаху задужени и који год бијаху тужна срца; и он им поста поглавица; и бјеше их с њим око четири стотине људи.

22:3 И оданде отиде Давид у Миспу Моавску, и рече цару Моавском: допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном.

22:4 И изведе их пред цара Моавскога, и осташе код њега за све вријеме докле Давид бјеше у ономе граду.

22:5 Али пророк Гад рече Давиду: немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.

22:6 А Саул чу да се појавио Давид и људи што бијаху с њим. Тада Саул сјеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим.

22:7 И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свјема син Јесејев дати њиве и винограде? хоће ли све вас учинити тисућницима и стотиницима?

22:8 Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевијем, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мојега на ме да ми засједа, као што се данас види.

22:9 Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловијем, и рече: видио сам сина Јесејева гдје дође у Нов к Ахимелеху сину Ахитовову.

22:10 Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.

22:11 Тада цар посла да доведу Ахимелеха сина Ахитовова свештеника и сав дом оца његова, свештенике, који бијаху у Нову. И дођоше сви к цару.

22:12 Тада рече Саул: чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: ево ме, господару.

22:13 А Саул му рече: зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хљеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми засједа, као што се види данас?

22:14 А Ахимелех одговори цару и рече: а ко је између свијех слуга твојих као Давид, вјеран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?

22:15 Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! нека цар не биједи таким чим слуге својега нити кога у дому оца мојега; јер није знао слуга твој од свега тога ништа.

22:16 Али цар рече: погинућеш, Ахимелеше! и ти и сав дом оца твојега.

22:17 Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побјегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтјеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње.

22:18 Тада рече цар Доику: окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.

22:19 И у Нову, граду свештеничком, исијече оштријем мачем и људе и жене и дјецу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштријем мачем.

22:20 Али утече један син Ахимелеха сина Ахитовова, по имену Авијатар, и побјеже к Давиду.

22:21 И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.

22:22 А Давид рече Авијатару: знао сам онога дана кад је био ондје Доик Идумејац да ће зацијело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твојега.

22:23 Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван.

Јн 10:32–11:15

10:32 Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?

10:33 Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.

10:34 Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте?

10:35 Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;

10:36 Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?

10:37 Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.

10:38 Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.

10:39 Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.

10:40 И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.

10:41 И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.

10:42 И многи вјероваше га ондје.

11:1 Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.

11:2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)

11:3 Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.

11:4 А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.

11:5 А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

11:6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.

11:7 А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.

11:8 Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

11:9 Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;

11:10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.

11:11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

11:12 Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.

11:13 А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.

11:14 Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.

11:15 И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.

Пс 64:1–10

1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој.

2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

3 Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране,

4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети?

6 Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је.

7 Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада.

8 Обориће један другога језиком својим. Ко их год види, бјежаће од њих.

9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово.

10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца.