Дан 158 од 365

2 Сам 10:1–11:27

10:1 А послије тога умрије цар синова Амоновијех, и зацари се Анун син његов на његово мјесто.

10:2 И рече Давид: да учиним милост Ануну сину Насову, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потјеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амоновијех.

10:3 А кнезови синова Амоновијех рекоше Ануну господару својему: мислиш да је Давид зато послао људе да те потјеше, што је рад учинити част оцу твојему? а није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па послије да га раскопа?

10:4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и отсијече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг.

10:5 А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи бијаху грдно осрамоћени, и поручи им цар: сједите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

10:6 Тада синови Амонови видећи гдје се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет тисућа пјешака, и у цара Махе тисућу људи, и од Ис-Това дванаест тисућа људи.

10:7 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом.

10:8 И Изидоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе бијаху за себе у пољу.

10:9 И Јоав видећи намјештену војску према себи спријед и озад, узе одабране из све војске Израиљске, и намјести их према Сирцима;

10:10 А остали народ предаде Ависају брату својему да их намјести према синовима Амоновијем.

10:11 И рече: ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ.

10:12 Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога својега; а Господ нека учини што му је по вољи.

10:13 Тада Јоав и народ који бјеше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побјегоше испред њега.

10:14 А синови Амонови видећи гдје побјегоше Сирци, побјегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амоновијех, и дође у Јерусалим.

10:15 Али Сирци кад видјеше гдје их надбише Израиљци, скупише се опет.

10:16 И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко ријеке, који дођоше у Елам; а Совак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

10:17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пријеђе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се намјестише против Давида и побише се с Давидом.

10:18 Али побјегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет тисућа коњика; и Совака војводу њихова уби, те погибе ондје.

10:19 И кад видјеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смијаху више помагати синовима Амоновијем.

11:1 А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.

11:2 И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бијаше врло лијепа на очи.

11:3 И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: није ли то Витсавеја кћи Елијамова жена Урије Хетејина?

11:4 И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се бјеше очистила од нечистоте своје; послије се врати својој кући.

11:5 И затрудње жена, те посла и јави Давиду говорећи: трудна сам.

11:6 Тада Давид посла к Јоаву и поручи: пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.

11:7 И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.

11:8 Потом рече Давид Урији: иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиде из царева двора, а за њим изнесоше јело царско.

11:9 Али Урија леже на вратима двора царева са свијем слугама господара својега, и не отиде кући својој.

11:10 И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: нијеси ли дошао с пута? зашто не идеш кући својој?

11:11 А Урија рече Давиду: ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мојега стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.

11:12 Тада рече Давид Урији: остани овдје још данас, па ћу те сјутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сјутрадан.

11:13 И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара својега, а кући својој не отиде.

11:14 А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.

11:15 А у књизи писа и рече: намјестите Урију гдје је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.

11:16 И Јоав опколивши град намјести Урију на мјесто гдје је знао да су најхрабрији људи.

11:17 И изидоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидовијех; погибе и Урија Хетејин.

11:18 Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.

11:19 И заповједи гласнику говорећи: кад приповједиш цару све што је било у боју,

11:20 Ако се разгњеви цар и рече ти: зашто сте ишли тако близу града да се бијете? зар нијесте знали како се стријеља с града?

11:21 Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетова? није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? зашто сте ишли близу зида? тада реци: погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.

11:22 И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за што га је послао Јоав.

11:23 И рече гласник Давиду: бијаху јачи од нас, и изидоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.

11:24 А стријелци стадоше стријељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевијех, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.

11:25 Тада рече Давид гласнику: овако реци Јоаву: не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овога сад онога; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.

11:26 А жена Уријина чувши да је погинуо муж њезин Урија, плака за мужем својим.

11:27 А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не бјеше по вољи Господу што учини Давид.

Јн 16:22–17:10

16:22 Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости неће нико узети од вас;

16:23 И у онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста вам кажем да што год узиштете у оца у име моје, даће вам.

16:24 Дослије не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

16:25 Ово вам говорих у причама; али ће доћи вријеме кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за оца.

16:26 У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити оца за вас;

16:27 Јер сам отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и вјеровасте да ја од Бога изиђох.

16:28 Изиђох од оца, и дођох на свијет; и опет остављам свијет, и идем к оцу.

16:29 Рекоше му ученици његови: ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

16:30 Сад знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита. По томе вјерујемо да си од Бога изишао.

16:31 Исус им одговори: зар сад вјерујете?

16:32 Ево иде час, и већ је настао, да се разбјегнете сваки на своју страну и мене сама оставите; али нијесам сам, јер је отац са мном.

16:33 Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.

17:1 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: оче! дође час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе;

17:2 Као што си му дао власт над свакијем тијелом да свему што си му дао да живот вјечни.

17:3 А ово је живот вјечни да познају тебе јединога истинога Бога, и кога си послао Исуса Христа.

17:4 Ја тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

17:5 И сад прослави ти мене, оче, у тебе самога славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.

17:6 Ја јавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју ријеч одржаше.

17:7 Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.

17:8 Јер ријечи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од тебе изиђох, и вјероваше да си ме ти послао.

17:9 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.

17:10 И моје све је твоје, и твоје моје; и ја се прославих у њима.

Пс 68:1–35

1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи његови, и побјећи ће од лица његова који мрзе на њ.

2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега.

3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

4 Појте Богу, попијевајте имену његову; равните пут ономе што иде преко пустиње; Господ му је име, радујте му се.

5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светоме стану свом.

6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на мјеста обилна, а непокорни живе гдје је суша.

7 Боже! кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

8 Земља се тресијаше, и небо се растапаше од лица Божијега, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљева.

9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање твоје, ти си га кријепио.

10 Стадо твоје живљаше ондје; по доброти својој, Боже, ти си готовио храну јадноме.

11 Господ даје ријеч; гласника велико је мноштво.

12 Цареви над војскама бјеже, бјеже, а која сједи дома, дијели плијен.

13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена а перје јој се златни.

14 Кад је свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снијег на Селмону.

15 Гора је Васанска гора Божија; гора је Васанска гора хумовита.

16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиље Богу живјети, и на којој ће Господ живјети довијека.

17 Кола Божијих има сила, тисуће тисућа. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овдје наставаш, Господе Боже!

19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

20 Овај је Бог наш Бог спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато тјеме онога који остаје у безакоњу својем.

22 Рече Господ: од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

24 Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

25 Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

26 "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљева!"

27 Ондје млади Венијамин, старјешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

29 У цркви твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

30 Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

32 Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу,

33 Који сједи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

34 Дајте славу Богу; величанство је његово над Израиљем и сила његова на облацима.

35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог!