Дан 157 од 365

2 Сам 7:1–9:13

7:1 А кад цар сјеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свијех непријатеља његовијех,

7:2 Рече цар Натану пророку: види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завјесима.

7:3 А Натан рече цару: шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.

7:4 Али ону ноћ дође ријеч Господња к Натану говорећи:

7:5 Иди и реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ: ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

7:6 Кад нијесам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

7:7 Куда сам год ходио са свијем синовима Израиљевим, јесам ли једну ријеч рекао коме од судија Израиљевијех, којима заповиједах да пасу народ мој Израиља, и казао: зашто ми не начините куће од кедра?

7:8 Овако дакле реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему, Израиљу:

7:9 И бјех с тобом куда си год ходио, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великијех људи који су на земљи.

7:10 И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као прије,

7:11 И од онога дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свијех непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.

7:12 Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

7:13 Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу пријесто царства његова довијека.

7:14 Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син: ако учини што зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човјечијих.

7:15 Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, којега уклоних испред тебе.

7:16 Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довијека пред тобом, и пријесто ће твој стајати довијека.

7:17 По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

7:18 Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?

7:19 Па и то ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена. Је ли то закон човјечји, Господе, Господе!

7:20 Али шта ће јоште Давид да ти говори? та ти знаш слугу својега, Господе, Господе!

7:21 Ради ријечи своје и по срцу својему учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи својему.

7:22 Зато си велик, Господе Боже, нема такога какав си ти; и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.

7:23 Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? којега је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дјела у земљи твојој, пред народом твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њиховијех.

7:24 Јер си утврдио себи народ свој Израиља да ти буде народ довијека; а ти си им, Господе, Бог.

7:25 И тако, Господе Боже, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову, потврди засвагда, и учини како си рекао.

7:26 Нека се велича име твоје до вијека, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге твојега Давида нека стоји тврдо пред тобом.

7:27 Јер си ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи својему говорећи: дом ћу сазидати теби. Зато слуга твој нађе у срцу својем да ти се помоли овом молитвом.

7:28 Тако, Господе, Господе, ти си Бог, и ријечи су твоје истина; ти си ово добро обрекао слузи својему.

7:29 Буди дакле вољан и благослови дом слуге својега да буде довијека пред тобом; јер си ти Господе, рекао, и твојим ће благословом бити благословен дом слуге твојега довијека.

8:1 Послије тога разби Давид Филистеје, и покори их, и узе Давид Метег-Аму из руку Филистејских.

8:2 Разби и Моавце, и измјери их ужем поваљавши их по земљи, и измјери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак.

8:3 Давид разби и Адад-Езера сина Реовова цара Совскога, изашав да рашири власт своју до ријеке Ефрата.

8:4 И зароби их Давид тисућу и седам стотина коњаника и двадесет тисућа пјешака, и подреза Давид жиле свијем коњма колским, само остави за сто кола.

8:5 И бијаху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару Совском, и Давид поби двадесет и двије тисуће Сираца.

8:6 И намјести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

8:7 И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.

8:8 И из Ветаха и из Виротаја градова Адад-Езеровијех однесе цар Давид силну мјед.

8:9 А кад чу Тоја цар Ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езерову,

8:10 Посла Тоја Јорама сина својега к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат с Адад-Езером; и донесе Јорам заклада златнијех и сребрнијех и мједенијех.

8:11 Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што бјеше посветио од свијех народа које покори,

8:12 Од Сираца и од Моаваца и од синова Амоновијех и од Филистеја и од Амалика, и од плијена Адад-Езера сина Реовова цара Совскога.

8:13 И Давид стече име кад се врати побив Сирце, осамнаест тисућа, у сланој долини.

8:14 И намјести војску по Идумеји, по свој Идумеји намјести војску, и сви Едомци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

8:15 Тако царова Давид над свијем Израиљем, судећи и дајући правду свему народу својему.

8:16 И Јоав син Серујин бјеше над војском; а Јосафат син Ахилудов паметар;

8:17 А Садок син Ихитовов и Ахимелех син Авијатаров свештеници; а Сераја писар;

8:18 А Венаја син Јодајев бјеше над Херетејима и Фелетејима; а синови Давидови кнезови.

9:1 И рече Давид: има ли јоште ко да је остао од дома Саулова? да му учиним милост ради Јонатана.

9:2 А бијаше један слуга дома Саулова, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: јеси ли ти Сива? А он рече: ја сам, слуга твој.

9:3 А цар рече: има ли јоште ко од дома Саулова да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: још има син Јонатанов, хром на ногу.

9:4 И рече му цар: гдје је? А Сива рече цару: ено га у дому Махира сина Амилова у Лодевару.

9:5 Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амилова.

9:6 А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Саулова, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: ево слуге твојега.

9:7 А Давид му рече: не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твојега, даћу ти натраг све њиве Саула оца твојега; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

9:8 А он се поклони и рече: ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртва пса као што сам ја?

9:9 И цар дозва Сиву слугу Саулова, и рече му: што је год било Саулово и свега дома његова, дао сам сину твојега господара.

9:10 Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твојега има хљеб да једе; али Мефивостеј син господара твојега јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

9:11 И рече Сива цару: како је цар господар мој заповједио слузи својему, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

9:12 А Мефивостеј имаше малога сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуге Мефивостејеве.

9:13 А Мефивостеј сјеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевијем столом, а бјеше хром на обје ноге.

Јн 16:1–21

1 Ово вам казах да се не саблазните.

2 Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

3 И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене.

4 Него вам ово казах кад дође вријеме да се опоменете овога да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бијах с вама.

5 А сад идем к ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?

6 Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

7 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем: јер ако ја не идем, утјешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу га к вама.

8 И кад он дође покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд:

9 За гријех дакле што не вјерују мене;

10 А за правду што идем к оцу својему; и више ме нећете видјети;

11 А за суд што је кнез овога свијета осуђен.

12 Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

13 А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће бити унапредак.

14 Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам:

15 Све што има отац моје је: зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.

16 Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети: јер идем к оцу.

17 А неки од ученика његовијех рекоше међу собом: шта је то што нам каже: још мало, и нећете ме видјети; и опет мало па ћете ме видјети; и: ја идем к оцу?

18 Говораху дакле: шта је то што говори: мало? не знамо шта говори.

19 А Исус разумје да шћадијаху да га запитају, па им рече: зато ли се запитујете међу собом што рекох: још мало и нећете ме видјети, и опет мало па ћете ме видјети?

20 Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

21 Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет.

Проп 4:12–5:1

4:12 И ако би ко надјачао једнога, двојица ће му одољети; и трострука врвца не кида се лако.

4:13 Боље је дијете убого а мудро него цар стар а безуман, који се већ не зна поучити.

4:14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

4:15 Видјех све живе који ходе под сунцем гдје пристају за дјететом другим, које ће ступити на његово мјесто.

4:16 Нема краја народу који бијаше пред њим, а који послије настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

5:1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.