Дан 178 од 365

1 Цар 12:1–13:34

12:1 Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

12:2 А Јеровоам син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.

12:3 Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:

12:4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.

12:5 А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

12:6 Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?

12:7 А они му одговорише говорећи: ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

12:8 Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

12:9 И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?

12:10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега.

12:11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

12:12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана.

12:13 И цар одговори оштро народу оставивши свјет што га свјетоваше старци;

12:14 И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

12:15 И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.

12:16 А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! а ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.

12:17 Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.

12:18 И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

12:19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

12:20 И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ни једно племе осим самога племена Јудина.

12:21 А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову.

12:22 Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, говорећи:

12:23 Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:

12:24 Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.

12:25 Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.

12:26 И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову.

12:27 Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину.

12:28 Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.

12:29 И намјести једно у Ветиљу а друго намјести до Дана.

12:30 И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме од Дана.

12:31 И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих.

12:32 И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.

12:33 И петнаестога дана осмога мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем, и приступи к олтару да кади.

13:1 А гле, човјек Божји дође из земље Јудине с ријечју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.

13:2 И повика пут олтара ријечју Господњом говорећи: олтаре! олтаре! Овако вели Господ: ево, родиће се син дому Давидову по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.

13:3 И учини знак истога дана говорећи: ово је знак да је Господ то рекао: ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.

13:4 А кад цар Јеровоам чу ријечи човјека Божијега које викаше олтару Ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.

13:5 А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човјек Божји ријечју Господњом.

13:6 Тада цар рече човјеку Божијему: припадни ка Господу Богу својему, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човјек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука и поста као што је била.

13:7 И рече цар човјеку Божијему: ходи са мном кући мојој, и поткријепи се, и даћу ти дар. Али човјек Божји рече цару: да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хљеба ни воде пио у овом мјесту.

13:8 Али човјек Божји рече цару: да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хљеба ни воде пио у овом мјесту.

13:9 Јер ми је тако заповједио својом ријечју Господ говорећи: не једи хљеба ни пиј воде, нити се враћај истијем путем којим отидеш.

13:10 И отиде другим путем, а не врати се онијем којим бјеше дошао у Ветиљ.

13:11 А у Ветиљу живљаше један стар пророк, којему дође син његов и приповједи све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и ријечи које рече цару; и приповједише синови тога пророка оцу својему.

13:12 А отац им рече: којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човјек Божји који бјеше дошао из земље Јудине.

13:13 А он рече синовима својим: осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те усједе на њ.

13:14 И пође за човјеком Божјим, и нађе га а он сједи под храстом, па му рече: јеси ли ти човјек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: ја сам.

13:15 А он му рече: ходи са мном мојој кући да једеш хљеба.

13:16 Али он одговори: не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хљеба ни пити воде с тобом у овом мјесту.

13:17 Јер ми је речено ријечју Господњом: не једи хљеба ни пиј воде ондје, нити се враћај путем којим отидеш.

13:18 А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми ријечју Господњом говорећи: врати га са собом у своју кућу нека једе хљеба и пије воде. Али му слага.

13:19 И врати се с њим, те једе хљеба у његовој кући и пи воде.

13:20 А кад сјеђаху за столом, дође ријеч Господња пророку који га бјеше вратио;

13:21 И повика на човјека Божјега који бјеше дошао из земље Јудине, и рече: овако вели Господ: што нијеси послушао ријечи Господње, и нијеси држао заповјести коју ти је заповједио Господ Бог твој,

13:22 Него си се вратио и јео хљеба и пио воде на мјесту за које ти је рекао: не једи хљеба ни пиј воде; зато неће твоје тијело доћи у гроб твојих отаца.

13:23 И пошто се пророк којега бјеше вратио наједе хљеба и пошто се напи, осамари му магарца.

13:24 А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тијело његово лежаше на путу, и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тијела.

13:25 И гле, људи пролазећи видјеше тијело гдје лежи на путу и лава гдје стоји код тијела, и дошавши јавише у граду у којем живљаше стари пророк.

13:26 А кад то чу пророк који га бјеше вратио с пута, рече: оно је човјек Божји, који не послуша ријечи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по ријечи Господњој коју му рече.

13:27 И рече синовима својим говорећи: осамарите ми магарца. И осамарише.

13:28 И отишав нађе тијело гдје лежи на путу, и магарца и лава гдје стоје код тијела: лав не бјеше изјео тијела ни магарца растргао.

13:29 Тада пророк подиже тијело човјека Божијега, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.

13:30 И метну тијело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: јаох брате!

13:31 А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: кад умрем, погребите ме у гробу гдје је погребен човјек Божји, покрај костију његовијех метните кости моје.

13:32 Јер ће се зацијело збити што је огласио по ријечи Господњој за олтар Ветиљски и за све куће висина које су по градовима Самаријским.

13:33 Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са својега злога пута; него опет начини из простога народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.

13:34 И то би на гријех дому Јеровоамову да би се истријебио и да би га нестало са земље.

Дап 7:46–60

46 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе мјесто Богу Јаковљеву.

47 А Соломун му начини кућу.

48 Али највиши не живи у рукотворенијем црквама, као што говори пророк:

49 Небо је мени пријестол а земља подножје ногама мојима: како ћете ми кућу сазидати? говори Господ; или које је мјесто за моје почивање?

50 Не створи ли рука моја све ово?

51 Тврдоврати и необрезанијех срца и ушију! ви се једнако противите Духу светоме; како ваши оци, тако и ви.

52 Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који напријед јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и крвници постадосте;

53 Који примисте закон наредбом анђелском, и не одржасте.

54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њ.

55 А Стефан будући пун Духа светога погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу;

56 И рече: ево видим небеса отворена и сина човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.

57 А они повикавши иза гласа затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и свједоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој.

60 Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за гријех. И ово рекавши умрије.

Проп 9:11–18

11 Опет видјех под сунцем да није до брзијех трка, ни рат до храбријех, ни хљеб до мудријех, ни богатство до разумнијех, ни добра воља до вјештијех, него да све стоји до времена и згоде.

12 Јер човјек не зна времена својега, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човјечији у зао час, кад навали на њих изненада.

13 Видјех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:

14 Бијаше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.

15 А нађе се у њему сиромах човјек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сјећаше тога сиромаха човјека.

16 Тада ја рекох: боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост онога сиромаха и ријечи се његове не слушаху.

17 Ријечи мудријех људи ваља с миром слушати више него вику онога који заповиједа међу лудима.

18 Боља је мудрост него оружје убојито; али један грјешник квари многа добра.