Дан 207 од 365

1 Дн 11:1–12:40

11:1 И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: ево, ми смо кост твоја и тијело твоје.

11:2 И пређе док Саул бијаше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мојему Израиљу.

11:3 Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид вјеру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што бјеше рекао Господ преко Самуила.

11:4 Потом отиде Давид са свијем Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер ондје бијаху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.

11:5 И рекоше Јевушани Давиду: нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

11:6 Јер Давид рече: ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав син Серујин изиде први, и поста кнез.

11:7 Послије сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.

11:8 И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.

11:9 И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама бјеше с њим.

11:10 А ово су поглавице међу јунацима Давидовијем, који јуначки радише уза њ за царство његово са свијем Израиљем да буде цар над Израиљем по ријечи Господњој;

11:11 И ово је број јунака Давидовијех: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их уједанпут.

11:12 А за њим Елеазар син Додов Ахошанин, он бијаше један од три јунака.

11:13 Он бијаше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и ондје бијаше њива пуна јечма, и народ побјеже од Филистеја,

11:14 А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.

11:15 И та три прва између тридесет сидоше ка стијени к Давиду у пећину Одаламску, кад војска Филистејска стајаше у околу у долини Рафајској.

11:16 А Давид бијаше онда у граду, а стража Филистејска бијаше тада у Витлејему.

11:17 И Давид зажеље и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата?

11:18 Тада та тројица продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хтје пити, него је изли Господу.

11:19 И рече: не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тијех људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.

11:20 И Ависај брат Јоавов бјеше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;

11:21 Међу тројицом бјеше славнији од друге двојице и бјеше им поглавица; али оне тројице не стиже.

11:22 Венаја син Јодајев, син човјека јунака из Кавсеила, који учини велика дјела, он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег.

11:23 Он уби и некога Мисирца висока пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем.

11:24 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

11:25 Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.

11:26 Јунаци између војника бијаху: Асаило брат Јоавов, Елханан син Додов из Витлејема,

11:27 Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,

11:28 Ира син Икисов из Текоје, Авијезер из Анатота,

11:29 Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,

11:30 Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,

11:31 Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,

11:32 Урај од потока Гаских, Авило из Арвата,

11:33 Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,

11:34 Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,

11:35 Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,

11:36 Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,

11:37 Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,

11:38 Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,

11:39 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину,

11:40 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

11:41 Урија Хетејин, Завад син Алајев,

11:42 Адина син Сизин од синова Рувимовијех, поглавар синова Рувимовијех, и тридесет с њим,

11:43 Анан син Машин, и Јосафат из Митне,

11:44 Озија из Астерота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,

11:45 Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,

11:46 Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,

11:47 Елило и Овид и Јасило из Месоваје.

12:1 А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисова, и бијаху међу јунацима помажући у рату,

12:2 Наоружани луком, из десне руке и из лијеве гађаху камењем и из лука стријелама, између браће Саулове, од племена Венијаминова:

12:3 Поглавар Ахијезер и Јоас синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота,

12:4 И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота,

12:5 Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа,

12:6 Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани,

12:7 И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора.

12:8 И од племена Гадова пребјегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вјешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице бијаше као лице лавовско и бијаху брзи као срне по горама:

12:9 Есер први, Овадија други, Елијав трећи,

12:10 Мисмана четврти, Јеремија пети,

12:11 Атај шести, Елило седми,

12:12 Јоанан осми, Елзавал девети,

12:13 Јеремија десети, Мохванај једанаести.

12:14 То бијаху између синова Гадовијех поглавари у војсци, најмањи над стотином а највећи над тисућом.

12:15 Они пријеђоше преко Јордана првога мјесеца кад се разли преко свијех брегова својих, и отјераше све из долина на исток и на запад.

12:16 А дођоше и од синова Венијаминовијех и Јудинијех к Давиду у град.

12:17 И изиде им Давид на сусрет, и говорећи рече им: ако мира ради идете к мени, да ми поможете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.

12:18 Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим, јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама.

12:19 И од синова Манасијиних неки пребјегоше Давиду кад иђаше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови Филистејски договоривши се вратише га говорећи: на погибао нашу пребјегнуће господару својему Саулу.

12:20 Кад се враћаше у Сиклаг, пребјегоше к њему из племена Манасијина: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, тисућници у племену Манасијину.

12:21 И они помагаху Давиду противу чети, јер храбри јунаци бјеху сви, те посташе војводе у његовој војсци.

12:22 Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија.

12:23 А ово је број људи наоружанијех за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по ријечи Господњој:

12:24 Синова Јудинијех који ношаху штит и копље шест тисућа и осам стотина наоружанијех за војску;

12:25 Синова Симеуновијех храбријех војника седам тисућа и сто;

12:26 Синова Левијевих четири тисуће и шест стотина;

12:27 И Јодај поглавар између синова Ароновијех и с њим три тисуће и седам стотина;

12:28 И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његова двадесет и два кнеза;

12:29 И синова Венијаминових, браће Саулове, три тисуће; јер их се многи још држаху дома Саулова;

12:30 И синова Јефремовијех двадесет тисућа и осам стотина храбријех јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;

12:31 А од половине племена Манасијина осамнаест тисућа, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;

12:32 И синова Исахаровијех, који добро разумијеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њиховијех двјеста, и сва браћа њихова слушаху их;

12:33 Синова Завулоновијех, који иђаху на војску и наоружани бијаху за бој свакојаким оружјем, педесет тисућа, који се постављаху у врсте поуздана срца;

12:34 А од племена Нефталимова тисућа поглавара и с њима тридесет и седам тисућа са штитовима и копљима;

12:35 А од племена Данова двадесет и осам тисућа и шест стотина наоружанијех за бој;

12:36 А од племена Асирова четрдесет тисућа војника вјештијех поставити се за бој;

12:37 А онијех испреко Јордана од племена Рувимова и Гадова и од половине племена Манасијина, сто и двадесет тисућа са свакојаким оружјем убојитијем.

12:38 Сви ови војници у војничком реду дођоше цијела срца у Хеврон да поставе Давида царем над свијем Израиљем. А и остали сви Израиљци бијаху сложни да царем поставе Давида.

12:39 И бијаху ондје с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа бијаху приправила.

12:40 А и они који бијаху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хљеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сухога грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер бијаше радост у Израиљу.

Дап 23:18–35

18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

19 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: шта је што имаш да ми кажеш?

20 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сјутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтјели боље испитати за њега;

21 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

22 А војвода онда отпусти момче заповједивши му: ником не казуј да си ми ово јавио.

23 И дозвавши двојицу од капетана рече: приправите ми двјеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двјеста стријелаца, по трећему сахату ноћи.

24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

25 И написа посланицу у којој овако говораше:

26 Од Клаудија Лисије честитоме Филиксу поздравље.

27 Човјека овога ухватише Јевреји и шћаху да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

29 Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

30 И дознавши ја уговор Јеврејски о глави овога човјека одмах га послах к теби заповједивши и супарницима његовијем да пред тобом кажу што имају на њ. Здрав буди!

31 А војници онда, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

32 А сјутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у око.

33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.

34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

35 Рече: испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповједи да га чувају у двору Иродовом.

Пес 6:13–7:9

6:12 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? као чете војничке.

7:1 Како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких.

7:2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

7:3 Двије дојке твоје као два близанца срнчета;

7:4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која гледа према Дамаску;

7:5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

7:6 Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!

7:7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

7:8 Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке;

7:9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгому мојему и чини да говоре усне онијех који спавају.