Дан 206 од 365

1 Дн 9:1–10:14

9:1 И тако сав Израиљ би избројен, и ето записани су у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и бише пресељени у Вавилон за безакоње своје.

9:2 А који прије наставаху на достојању својем по градовима својим, Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји,

9:3 Наставаху у Јерусалиму и од синова Јудинијех и синова Венијаминовијех и од синова Јефремовијех и Манасијиних:

9:4 Гутај син Амијуда сина Амрија, сина Имрија, сина Венија, од синова Фареса сина Јудина;

9:5 И од синова Силоновијех: Асаја првенац и синови његови;

9:6 А од синова Зеринијех Јеуило и браће његове шест стотина и деведесет;

9:7 А од синова Венијаминовијех Салуј син Месуама сина Одује, сина Асенујина,

9:8 И Јевнија син Јероамов, и Ила син Озија сина Махријева, и Месулам син Сефатије сина Рагуила, сина Ивнијина;

9:9 И браће њихове по породицама својим девет стотина педесет и шест; сви бјеху људи поглавари од породица по домовима отаца својих.

9:10 А од свештеника: Једаја и Јојарив и Јахин,

9:11 И Азарија син Хелкије сина Месулама, сина Садока сина Мерајота, сина Ахитовова, старјешина у дому Господњем,

9:12 И Адаја син Јероама сина Пасхора, сина Малхијина, и Масај син Адила сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемота, сина Имирова;

9:13 И браће њихове, поглавара отачких домова својих, тисућа и седам стотина и шездесет људи вреднијих на послу у служби у дому Господњем.

9:14 А од Левита Семија син Асува, сина Азрикама, сина Асавијина, између синова Мераријевих;

9:15 И Ваквакар и Ерес и Галал и Матанија, син Михе сина Зихрија, сина Асафова;

9:16 И Овадија син Семеје сина Галала, сина Једутунова, и Варахија син Асе сина Елканина, који становаше у селима Нетофатским.

9:17 И вратари: Салум и Акув и Талмон и Ахиман, и браћа њихова; а Салум бјеше поглавар.

9:18 Он до сада бијаше на вратима царским к истоку; то бијаху вратари по четама синова Левијевих.

9:19 А Салум син Кореја сина Евијасафа, сина Корејева, и браћа његова од дома оца његова, синови Корејеви, у послу службеном чуваху прагове код шатора, као што оци њихови у околу Господњем чуваху улазак;

9:20 А над њима бјеше старјешина Финес син Елеазаров, и Господ бјеше с њим.

9:21 Захарија син Меселемијин бијаше вратар шатора од састанка.

9:22 Свијех овијех изабранијех за вратаре на праговима бијаше двјеста и дванаест; бише пописани по селима својим; Давид и Самуило видјелац поставише их ради вјерности њихове,

9:23 Да они и синови њихови чувају стражу на вратима дома Господњега, дома од шатора.

9:24 На четири стране бијаху вратари: на истоку, на западу, на југу и на сјеверу.

9:25 И браћа њихова по селима својим долажаху сваких седам дана за своје вријеме да су с њима.

9:26 Јер у служби бијаху свагда четири прва вратара, Левита, и бијаху постављени над клијетима и над ризницама дома Божијега.

9:27 И око дома Божијега ноћиваху, јер на њима бијаше стража и дужни бијаху отворати свако јутро.

9:28 И неки од њих бијаху над посуђем службенијем, јер га на број уношаху и на број изношаху.

9:29 А неки од њих бијаху постављени над другим стварима и над свијем стварима посвећенијем, над брашном и вином и уљем и кадом и мирисима.

9:30 А неки синови свештенички готовљаху маст од тијех мириса.

9:31 А Мататија између Левита првенац Салумов од породице Корејеве, бијаше над стварима које се пеку у тави.

9:32 А између синова Катовијех, браће њихове, бијаху неки над хљебом постављенијем, готовећи га сваке суботе.

9:33 Између њих бијаху и пјевачи поглавари домова отачких међу Левитима, који становаху по клијетима без другога посла, јер дан и ноћ бијаху у свом послу.

9:34 То су поглавари домова отачких међу Левитима, по породицама својим, поглавари, и живљаху у Јерусалиму.

9:35 А у Гаваону становаше Јехило отац Гаваону; а име жени његовој бјеше Маха;

9:36 А син му првенац бјеше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Нир и Надав,

9:37 И Гедор, и Ахајо и Захарија и Миклот;

9:38 А Миклот роди Симеама; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.

9:39 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала.

9:40 И син Јонатанов бјеше Меривал; а Меривал роди Миху.

9:41 А синови Михини бјеху: Фитон и Мелех и Тареја.

9:42 А Ахаз роди Јару; а Јара роди Алемета и Азмавета и Зимрија; а Зимрије роди Мосу;

9:43 А Моса роди Винеју; а његов син бјеше Рефаја, а његов син Елеаса, а његов син Асило.

9:44 Асило пак имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија и Овадија и Анан. То су синови Асилови.

10:1 А Филистеји се побише с Израиљем, и побјегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји.

10:2 И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове.

10:3 И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стријелци, и он се уплаши од стријелаца.

10:4 И рече Саул момку који му ношаше оружје: извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хтје момак који му ношаше оружје, јер га бјеше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ.

10:5 А кад момак који му ношаше оружје видје гдје умрије Саул, баци се и он на свој мач, и умрије.

10:6 Тако погибе Саул; и три сина његова и сва чељад његова погибоше заједно.

10:7 А кад сви Израиљци који бијаху у долини видјеше гдје побјегоше Израиљци и гдје погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побјегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима.

10:8 А сјутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове гдје леже на гори Гелвуји.

10:9 И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу Филистејску на све стране да се објави код лажнијех богова њиховијех и по народу.

10:10 И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му објесише у кући Дагоновој.

10:11 А кад чуше сви у Јавису Галадском све што учинише Филистеји од Саула,

10:12 Подигоше се сви јунаци и узеше тијело Саулово и тјелеса синова његовијех, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана.

10:13 И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша ријечи Господње и што тражи да пита дух врачарски,

10:14 А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида сина Јесејева.

Дап 23:1–17

1 А Павле погледавши на скупштину рече: људи браћо! ја са свом добром савјести живљех пред Богом до самога овог дана.

2 А поглавар свештенички Ананија заповједи онима што стајаху код њега да га бију по устима.

3 Тада му рече Павле: тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију.

4 А они што стојаху наоколо рекоше: зар псујеш Божијег поглавара свештеничкога?

5 А Павле рече: не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: старјешини народа својега да не говориш ружно.

6 А знајући Павле да је један дио садукеја а други фарисеја повика на скупштини: људи браћо! ја сам фарисеј и син фарисејев: за над и за васкрсеније из мртвијех доведен сам на суд.

7 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздијели се народ.

8 Јер садукеји говоре да нема васкрсенија, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповједи да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у око.

11 А ону ноћ стаде Господ преда њега и рече: не бој се, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.

12 А кад би дан, учинише неки од Јевреја вијећу и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

13 А бјеше их више од четрдесет који ову клетву учинише.

14 Ови приступивши ка главарима свештеничкијем и старјешинама, рекоше: клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;

15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сјутра сведе к вама, као да бисте хтјели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо прије него се он приближи.

16 А син сестре Павлове чувши ову засједу дође и уђе у око и каза Павлу.

17 А Павле дозвавши једнога од капетана рече: ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

Пс 88:1–18

1 Господе Боже, спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

2 Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

7 Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

9 Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и тебе славити?

11 Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у трухљењу?

12 Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

13 Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

16 Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

17 Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме отсвуда.

18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.