Дан 208 од 365

1 Дн 13:1–14

1 И Давид учини вијеће с тисућницима и са стотиницима и са свијем војводама,

2 И рече Давид свему збору Израиљеву: ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашега, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свијем крајевима Израиљевијем, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховијем да се скупе к нама,

3 Па да донесемо к себи ковчег Бога својега, јер га не тражисмо за времена Саулова.

4 А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.

5 И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора Мисирскога дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.

6 И отиде Давид са свијем Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који сједи на херувимима, чије се име призивље.

7 И повезоше ковчег Божији на новијем колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.

8 А Давид и сав народ Израиљев играху пред Богом из све снаге пјевајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.

9 А кад дођоше до гумна Хидонова, Уза се маши руком да прихвати ковчег, јер волови потегоше на страну.

10 И Господ се разгњеви на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умрије ондје пред Богом.

11 И ожалости се Давид што Господ уби Узу: зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.

12 И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: како ћу донијети к себи ковчег Божји?

13 И не пренесе Давид ковчега к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.

14 И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три мјесеца. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.

Дап 24:1–27

1 А послије пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старјешинама и с ритором некијем Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

2 А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овоме народу чине твојијем промишљањем,

3 У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! примамо са сваком захвалношћу.

4 Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

5 Јер нађосмо овога човјека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свијету, и да је коловођа јереси Назаретској;

6 Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и шћасмо да му судимо по закону својему.

7 Али дође Лисија војвода, и оте га из нашијех руку на велику силу, и посла к теби,

8 Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо.

9 А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

10 А Павле одговори кад му намаже судија да говори: знајући од много година да си ти праведни судија овоме народу, слободно одговарам за себе:

11 Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

12 И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

13 Нити они могу посвједочити шта теби сад на мене говоре.

14 Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачкоме, вјерујући све што је написано у закону и у пророцима,

15 И имајући надање на Бога да ће бити васкрсеније мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.

16 А за ово се и ја трудим да имам чисту савјест свагда и пред Богом и пред људима.

17 И послије много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе.

18 У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком.

19 А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају што на ме.

20 Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

21 Осим једнога овога гласа којијем повиках стојећи међу њима: за васкрсеније мртвијех доведосте ме данас на суд.

22 А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: кад дође Лисија војвода, извидјећу вашу ствар.

23 А капетану заповједи да се чува Павле, и да му се облакша, и ниједноме од његовијех да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

24 А послије неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која бјеше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега вјеру у Христа Исуса.

25 А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

26 А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

27 А кад се навршише двије године, измијени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.

Пс 89:1–52

1 Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

2 Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

3 "Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

4 Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.

5 Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

6 Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

7 Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

8 Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

11 Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.

12 Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

13 Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

14 Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;

16 Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.

17 Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.

18 Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

19 Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

20 Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.

21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

23 Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

25 Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

26 Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

28 Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

29 Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

31 Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

34 Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

36 Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

37 Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима."

38 А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

39 Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

41 Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.

42 Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

43 Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

44 Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

47 Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

48 Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

49 Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

50 Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

51 Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

52 Благословен Господ увијек! Амин, амин.