Дан 209 од 365

1 Дн 14:1–16:43

14:1 А Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду и дрва кедровијех и зидара и дрводјеља да му саграде кућу.

14:2 И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа његова Израиља.

14:3 И Давид узе јоште жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

14:4 И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав, Натан и Соломун,

14:5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,

14:6 И Нога и Нефег и Јафија,

14:7 И Елисама и Велијада и Елифалет.

14:8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свијем Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиде пред њих.

14:9 И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.

14:10 Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: изађи, и даћу их у твоје руке.

14:11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их ондје Давид, и рече Давид: продрије Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва мјесто Вал-Ферасим.

14:12 И оставише ондје богове своје; а Давид заповједи, те их спалише огњем.

14:13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

14:14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

14:15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиди у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску Филистејску.

14:16 И учини Давид како му заповједи Бог и поби војску Филистејску од Гаваона до Гезера.

14:17 И разгласи се име Давидово по свијем земљама; и Господ зададе страх од њега свијем народима.

15:1 И начини себи Давид куће у граду Давидову, и спреми мјесто за ковчег Божји, и разапе му шатор.

15:2 Тада рече Давид: не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левита, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе довијека.

15:3 И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на мјесто његово, које му бјеше спремио.

15:4 Скупи Давид и синове Аронове и Левите,

15:5 Од синова Катовијех: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;

15:6 Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двјеста и двадесет;

15:7 Од синова Гирсоновијех: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;

15:8 Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двјеста;

15:9 Од синова Хевроновијех: Елила поглавара и браће његове осамдесет;

15:10 Од синова Озиловијех: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.

15:11 Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,

15:12 И рече им: ви сте поглавари породица отачких међу Левитима; освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљева на мјесто које сам му спремио.

15:13 Јер што пређе не учинисте тога, Господ Бог наш продрије нас, јер га не тражисмо како треба.

15:14 И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљева.

15:15 И носише синови Левитски ковчег Божији као што је заповједио Мојсије по ријечи Господњој на раменима својим и полугама.

15:16 И рече Давид поглаварима Левитским да поставе између браће своје пјеваче са справама музицким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да пјевају у глас весело.

15:17 И поставише Левити Емана сина Јоилова, и од браће његове Асафа сина Варахијина, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајина;

15:18 И с њима браћу њихову другога реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микнеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.

15:19 И пјевачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале мједене;

15:20 А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,

15:21 А Мататија и Елифел и Микнеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.

15:22 А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер бјеше вјешт.

15:23 А Варахија и Елкана бјеху вратари код ковчега.

15:24 А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија бјеху вратари код ковчега.

15:25 И тако Давид и старјешине Израиљеве и тисућници иђаху пратећи ковчег завјета Господњега из куће Овид-Едомове с весељем.

15:26 И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завјета Господњега принесоше седам волова и седам овнова.

15:27 И Давид бијаше огрнут плаштем од танкога платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и пјевачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу пјевачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.

15:28 И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завјета Господњега кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.

15:29 А кад ковчег завјета Господњега улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида гдје скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.

16:1 И кад донесоше ковчег Божји, намјестише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.

16:2 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.

16:3 И раздаде свијем Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хљеб и комад меса и врч вина.

16:4 Потом постави пред ковчегом Господњим слуге између Левита да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљева:

16:5 Асафа поглавара, а другога за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,

16:6 А Венаја и Јазило свештеници бијаху једнако с трубама пред ковчегом завјета Господњега.

16:7 У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:

16:8 Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

16:9 Пјевајте му, славите га, казујте сва чудеса његова.

16:10 Хвалите се светијем именом његовијем; нека се весели срце онијех који траже Господа.

16:11 Тражите Господа и силу његову; тражите лице његово без престанка.

16:12 Памтите чудеса његова, која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

16:13 Сјеме Израиљево слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

16:14 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

16:15 Памтите увијек завјет његов, ријеч коју је дао на тисућу кољена.

16:16 Што је завјетовао Авраму и зашто се клео Исаку,

16:17 То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завјет вјечни,

16:18 Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

16:19 Тада вас бијаше мало на број, бијаше вас мало, и бијасте дошљаци.

16:20 Иђаху од народа до народа, и из једнога царства к другому племену.

16:21 Не даде никому да им науди, и караше за њих цареве:

16:22 Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.

16:23 Пјевај Господу, сва земљо! јављајте од дана на дан спасење његово.

16:24 Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова.

16:25 Јер је велик Господ и ваља га хвалити веома; страшнији је од свијех богова.

16:26 Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.

16:27 Слава је и величанство пред њим, сила и радост у стану његову.

16:28 Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

16:29 Дајте Господу славу према имену његову, носите даре и идите преда њ, поклоните се Господу и светој красоти.

16:30 Стрепи пред њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се помјестити.

16:31 Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.

16:32 Нека пљеска море и што је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

16:33 Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

16:34 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

16:35 И реците: спаси нас, Боже спасења нашега, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом.

16:36 Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека. Тада сав народ рече: амин; и хвалише Господа.

16:37 И остави ондје пред ковчегом завјета Господњега Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,

16:38 И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутунова и Осу, да буду вратари;

16:39 А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,

16:40 Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповједио Израиљу,

16:41 И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименице именовани да хвале Господа, јер је довијека милост његова,

16:42 С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.

16:43 Потом се разиде сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.

Дап 25:1–13

1 А Фист онда примивши власт послије три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.

2 Онда главари свештенички и старјешине Јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,

3 Иштући милости против њега, да га пошље у Јерусалим; и наређиваху засједу да га убију на путу.

4 А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:

5 Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човјеку нека га туже.

6 А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједи да доведу Павла.

7 А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који бијаху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којијех не могаху посвједочити,

8 Кад се он одговараше: нити закону Јеврејскоме, ни цркви, ни ћесару што сагријеших.

9 Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: хоћеш да идеш горе у Јерусалим и ондје да ти судим за то?

10 А Павле рече: ја стојим на суду ћесареву, овдје треба да ми се суди: Јеврејима ништа нијесам скривио, као што и ти најбоље знаш.

11 Ако ли сам скривио, или учинио што што заслужује смрт, не марим умријети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.

12 Тада Фист, поговоривши са савјетницима, одговори: ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.

13 А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.

Пес 7:10–8:4

7:10 Ја сам драгога својега, и њега је жеља за мном.

7:11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

7:12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју.

7:13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

8:1 О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била пријекорна.

8:2 Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавијем, соком од шипака.

8:3 Лијева је рука његове мени под главом а десном ме грли.

8:4 Заклињем вас, кћери Јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.