Дан 211 од 365

1 Дн 19:1–21:30

19:1 А послије тога умрије Нас цар синова Амоновијех, и зацари се син његов на његово мјесто.

19:2 И рече Давид: да учиним милост Ануну сину Насову, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потјеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амоновијех к Ануну да га потјеше.

19:3 А кнезови синова Амоновијех рекоше Ануну господару својему: мислиш да је Давид зато послао људе да те потјеше што је рад учинити част оцу твојему? а нијесу зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?

19:4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и отсијече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.

19:5 А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи бијаху грдно осрамоћени, и поручи им цар: сједите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

19:6 А кад видјеше синови Амонови гдје се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше тисућу таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.

19:7 И најмише тридесет и двије тисуће кола и цара од Махе с народом његовијем, који дођоше и стадоше у око према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.

19:8 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.

19:9 И изидоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше бијаху за се у пољу.

19:10 И Јоав видјећи намјештену војску према себи спријед и састраг, узе одабране из све војске Израиљске, и намјести их према Сирцима.

19:11 А остали народ предаде Ависају брату својему; и намјестише их према синовима Амоновијем.

19:12 И рече: ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.

19:13 Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога својега; а Господ нека учини што му је драго.

19:14 Тада Јоав и народ који бијаше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побјегоше испред њих.

19:15 А синови Амонови кад видјеше гдје побјегоше Сирци, побјегоше и они испред Ависаја брата његова и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.

19:16 Али Сирци кад видјеше гдје их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко ријеке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

19:17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пријеђе преко Јордана, и дође к њима и намјести војску према њима; а кад намјести Давид војску према њима, побише се с њим.

19:18 Али побјегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам тисућа кола и четрдесет тисућа пјешака, и Софака војводу погуби.

19:19 И кад видјеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтјеше више Сирци помагати синовима Амоновијем.

20:1 А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амоновијех, и дошавши опколи Раву; а Давид бјеше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је.

20:2 И Давид узе цару њихову с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење бјеше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плијен врло велик.

20:3 А народ што бијаше у њему изведе и исијече их пилама и гвозденијем бранама и сјекирама. И тако учини Давид свијем градовима синова Амоновијех. Потом се врати Давид са свијем народом у Јерусалим.

20:4 А послије тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који бијаше рода дивовскога, и бише покорени.

20:5 Наста опет рат с Филистејима, у ком Елханан син Јаиров уби Ламију брата Голијата Гетејина, којему копљача бијаше као вратило.

20:6 И опет наста рат у Гату, гдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста, скупа двадесет и четири; и он бијаше рода дивовскога.

20:7 И ружаше Израиља, те га уби Јонатан син Самаје брата Давидова.

20:8 Ти бијаху синови истога дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех.

21:1 Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.

21:2 И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.

21:3 Али Јоав рече: нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? зашто тражи то господар мој? зашто да буде на гријех Израиљу?

21:4 Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.

21:5 И даде Јоав број преписанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем.

21:6 А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева.

21:7 А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.

21:8 И Давид рече Богу: сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих.

21:9 А Господ рече Гаду видиоцу Давидову говорећи:

21:10 Иди кажи Давиду и реци: овако вели Господ: троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.

21:11 И дође Гад к Давиду и рече му: тако вели Господ, бирај:

21:12 Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада дакле гледај што ћу одговорити оному који ме је послао.

21:13 А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке.

21:14 И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи.

21:15 И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,

21:16 А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба а у руци му го мач, којим бјеше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет.

21:17 И рече Давид Богу: нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? ја сам дакле згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре.

21:18 Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.

21:19 И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње.

21:20 А Орнан окренув се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу.

21:21 Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.

21:22 Тада рече Давид Орнану: дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га, да би престао помор у народу.

21:23 А Орнан рече Давиду: узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.

21:24 А цар Давид рече Орнану: не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје ни да принесем жртве паљенице поклоњене.

21:25 И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата.

21:26 И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.

21:27 И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице.

21:28 У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина приношаше жртве ондје.

21:29 А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице бијаше у то вријеме на висини у Гаваону.

21:30 И Давид не може ићи к њему да тражи Богу, јер се уплаши од мача анђела Господњега.

Дап 26:1–21

1 А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

2 За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

3 А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

5 Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски.

6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем,

7 Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

8 Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?

9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

10 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд.

11 И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова.

12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех,

13 У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

15 А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш;

16 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати,

17 Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати,

18 Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом.

19 Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари;

20 Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања.

21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину.

Пес 8:5–14

5 Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгога свога? Под јабуком пробудих те, гдје те роди мати твоја, гдје те роди родитељка твоја.

6 Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен Божји.

7 Многа вода не може угасити љубави, нити је ријеке потопити. Да ко даје све имање дома својега за ту љубав, осрамотио би се.

8 Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде ријеч о њој?

9 Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровијем.

10 Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовијем као она која нађе мир.

11 Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по тисућу сребрника.

12 Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, тисућа, и двије стотине онима који чувају род његов.

13 Која наставаш у вртовима! другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.

14 Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мириснијем.